Većina bolesti voćaka suzbija se od ranog proleća tokom većeg dela vegetacije, ali za neke bolesti je neophodno i tretiranje u jesen, u periodu opadanja lišća. Vlažno vreme tokom jeseni bitan je faktor razvoja i širenja biljnih bolesti kao što su bakterijski rak koštičavog voća, šupljikavost lista koštičavog voća, kovrčavost lišća breskve, rak kore jabuke i kruške, bakterioza leske i oraha. Kao preventivna mera zaštite od navedenih bolesti je prskanje fungicidima na bazi bakra na početku opadanja lišća.
[ads1]
Rak koštičavog voća je bakterijska bolest koja se pojavljuje na većini koštičavih voćaka (šljiva, višnja, trešnja, breskva, kajsija), a čiji uzročnik je bakterija Pseudomonas mors-prunorum. Simptomi bolesti javljaju se na granama i kori u vidu rak-rana i hipertrofija uz obilno lučenje smole. Do zaraze dolazi tokom jeseni u vreme opadanja lišća kroz lisne ožiljke i u proleće u vreme cvatnja. S obzirom da je jesen optimalno vreme za infekciju, jesenja zaštita koštičavog voća izuzetno je važna mera u zaštiti od navedene bolesti. Smatra se da je bakterijski rak najopasnija bolest koštičavog voća jer nema delotvornih mera zaštite kad bolest zahvati zasad, a ponekad može dovesti i do potpunog sušenja voćaka.
Šupljikavost lista koštičavog voća bolest je lako prepoznatljivih simptoma na listu u vidu sitnih okruglastih pega koje nekrotiraju i s vremenom ispadaju s lista pa on postaje šupljikav. Prouzrokovač bolesti je gljiva Stigmina carpophilla. Hemijska zaštita primenom fungicida na bazi bakra izvodi se u periodu jesenjeg opadanja lišća, a zatim sledi i tretiranje pri kraju zime u fazi bubrenja pupoljaka.
Kovrčavost lišća breskve je bolest koju voćari lako prepoznaju po zadebljalom zakovrdžanom lišću crvenkaste boje. Simptomi bolesti se javljaju već u rano proleće, ali kada su vidljivi – kasno je za zaštitu. Uzročnik bolesti je gljiva Taphrina deformans, prezimljuje u obliku micelija u zaraženim pupoljcima. Za uspešnu zaštitu breskve potrebno je tretiranja izvesti pre pojave prvih simptoma bakarnim fungicidima pred sam početak vegetacije. Kasno jesenje prskanje breskve namenjeno je i suzbijanju drugih prouzrokovača bolesti, a smanjuje i infekciju prouzrokovačem kovrčavosti lišća u proleće.
Rak kore jabuke i kruške prouzrokuje gljiva Nectria galligena. Do zaraze dolazi kroz razna mehanička oštećenja na voćki (rez, grad i sl.). Rak rane su vidljive na kori grana i debla. Rane se s vremenom povećavaju, a kad obuhvate celu granu dolazi do njenog sušenja. Bolest se češće javlja u voćnjacima jabuka i krušaka podignutim na vlažnim zemljištima, u blizini reka, na mestima gde se učestalo javlja kasni mraz. Sve grane sa simptomima bolesti potrebno je ukloniti rezidbom, a rane nastale rezidbom treba premazati voćarskim voskom. U zaraženim voćnjacima tokom toplih i kišnih jeseni poželjna su i dva prskanja fungicidima na bazi bakra, prvo na početku opadanja lišća, a drugo na kraju.
[ads2]
Sličan problem na lesci predstavlja rak kore leske čiji je prouzrokovač gljiva Neonectria ditissima pa se i na lesci preporučuje jesenje prskanje preparatima na bazi bakra. Jesenje prskanje leske osim što je preventivna mera zaštite od navedene gljivične bolesti, ono je i vrlo važna preventivna mera u zaštiti od bakterijskih bolesti leske čiji su prouzrokovači Xanthomonas arboricola pv. corylina i Pseudomonas syringae pv. avellanae. Posledica razvoja ovih bolesti jeste sušenje pojedinih delova biljke, a ponekad i celih stabala pa se iz tog razloga smatraju najvažnijim i najštetnijim bolestima leske.
Jesenja primena bakarnih fungicida preporučuje se i za druge voćne vrste kod kojih se javljaju bakterioze kao npr. bakterijska pjegavost na orahu.
Jesenje tretiranje potrebno je obaviti po mirnom vremenu kada je temperatura vazduha iznad 5°C. Svako sredstvo za zaštitu bilja potrebno je primeniti u skladu s uputstvom na etiketi.
- Izvor: Domaćinska kuća
- Autor: Gordana Cvetković
