Kruškina buva (Cacopsylla pyri) je jedna od značajnijih štetočina kruške. Pravi velike štete u zasadima kruške pa sa razlogom smatra da je ekonomski najznačajnija štetočina kruške. Izaziva kako primarne tako i sekundarne štete. Primarnu štetu prave larve sišući biljne sokove na mestima gde su se izlegle tj. mladarima,lišću,plodovima dovode tako do deformacije (kovrdžanja)listova,plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova. Larve luče mednu rosu koja je odlična podloga za razvoj gljiva čađavica,to su upravo sekundarne štete. Tako se smanjuje fotosintetska aktivnost, a kod jačeg napada dolazi i do opadanja listova i plodova. Napadnuti plodovi gube i tržišnu vrednost.
[ads1]
Borba protiv kruškine buve je kompleksna i kontinuirana ,zato se mora poznavati njen životni ciklus tako se jedino može prekinuti lanac njenog razvoja.
Prezimljava kao imago na zaklonjenim mestima,naborima i pukotinama kore drveća. Krajem zime sa porastom temperature počinju da se hrane sišući sokove iz mladih nabubrelih pupoljaka. Ženke već sredinom februara počinju sa poleganjem jaja oko pupoljaka. U toku vegetacije ženka polaže jaja na novopriraslu lisnu masu i na vrhove lastara. Jaja su duguljasta,eliptičnog oblika. U početku su bela a kasnije postaju žuta te se teže zapažaju.Embrionalni razvoj traje od 6-15 dana, a postembrionalni 20-40 dana zavisno od temperaturnih uslova. Prema uslovima temperature kruškina buva ima više generacija u toku godine,ponekad i do pet generacija. Larve prolaze kroz 5 larvenih stadijuma (L1-L5), a one od drugog L2 do petog L5 stadijuma luče mednu rosu.Nakon prolaza larve kroz svih 5 razvojnih stadijuma javlja se imago. Za kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma. Zimske i letnje forme se međusobno razlikuju po boji, veličini itd. Letnja forma je svetložuta sa nijansama mrke boje, dok je zimska tamnija.
[ads2]
Povećana brojnost kruškine buve može biti uslovljena preteranim đubrenjem azotom,uništavanjem prirodnih neprijatelja(bubamara,stenica) kao i učestalom primenom insekticida istog mehanizma delovanja koja je uslovila pojavu rezistentnosti. Najbolje je suzbijati u početnim fazama razvoja pri pojavi prvih jedinki nekim od piretroida na bazi aktivne materije cipermetrin, lambda-cihalotrin, kako bi se smanjila populacija prezimljujućih imaga, kao i mineralnim uljima radi sprečavanja polaganja jaja kruškine buve.
U toku vegetacije zavisno od razvojnog stadijuma kruškine buve primenjuju se preparati na bazi a.m. abamektin, hlorpirifos + cipermetrin, alfa- cipermetrin itd.
Izvor: Domaćinska kuća
Autor: Bojana Fildžanović
