Jagode su mnogima najomiljenije voće. Crvene i mirisne bobice, izuzetno bogate mirisom, ukusom i hranljivim materijama. Njihova pojava na prolećnim i letnjim pijacama često označava početak toplijih dana, svežine i laganije ishrane.
Pored toga, jagode su voće koje se najčešće nalazi na listama namirnica sa najviše tragova pesticida, jer imaju vrlo tanku i nežnu površinu koja lako upija supstance iz okoline. Upravo zato se često preporučuje njihovo temeljno pranje ili kupovina organski uzgojenih plodova.
Od divljih jagoda do plastenika
Jagode koje danas jedemo nisu iste kao one koje su rasle u prirodi pre više vekova. Divlje jagode postoje još od antičkog perioda. Korišćene su u Evropi još u rimsko doba, ali su bile mnogo sitnije i manje slatke. Rimljani su ih upotrebljavali uglavnom kao lekovitu biljku za probleme sa varenjem, kožom i upalama.
Prava revolucija u uzgoju jagoda desila se u 18. veku, kada su evropske i američke vrste ukrštene u Francuskoj i Čileu. Tako je nastala moderna baštenska jagoda (Fragaria ananassa), koja je veća, sočnija i znatno slađa od svojih divljih predaka.
Od tada, jagode su postale globalno popularno voće i danas se uzgajaju širom sveta.
Iako se tradicionalno gaje na otvorenom polju, poslednjih godina poljoprivrednici sve češće prelaze na uzgoj u zaštićenim prostorima (plastenici, staklenici). Glavni razlozi su praktični i ekonomski. Tako se jagode mogu brati ranije, jer sazrevaju i nekoliko nedelja pre nego na otvorenom. Rana i vansezonska proizvodnja ima veću cenu na tržištu i donosi veću zaradu.
U zatvorenom prostoru je i bolja kontrola uslova, temperatura, vlaga i zalivanje se precizno regulišu, a manji je rizik od vremenskih nepogoda (mraz, kiša, grad).
Iz plastenika se dobijaju i kvalitetniji plodovi, često su čistiji i ujednačeniji.
Veliki deo jagoda se, međutim, i dalje uzgaja na otvorenom, a mnogi proizvođači kombinuju oba sistema.
Nisu bobičasto voće
Jagode su jedino voće koje nosi semenke spolja. Jedna jagoda može imati i do 200 sitnih semenki na površini. Botanički gledano, one zapravo i nisu pravo bobičasto voće, već tzv. agregatni plod.
Ono što mi doživljavamo kao bobicu, zapravo je zadebljala cvetna osnova, dok su male semenke koje vidimo na površini – pravi plodovi jagode.
Drugim rečima, svaka jagoda je zapravo skup desetina sitnih plodova, a ne jedna bobica kako većina ljudi misli.
Još jedna zanimljivost je da jagode ne nastavljaju da sazrevaju nakon berbe, što znači da se beru tek kada su potpuno zrele. Zbog toga je njihov ukus često intenzivniji i osetljiviji u odnosu na drugo voće.
Hranljive vrednosti, ali i oprez
Jagode su izuzetno hranljive, a istovremeno niskokalorične. U njima se nalazi obilje vitamina C, čak više nego u pomorandžama u odnosu na težinu, kao i vitamini A, K i folna kiselina.
One su bogate antioksidansima, posebno antocijaninima, koji im daju crvenu boju, a pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa u organizmu.
Redovno konzumiranje jagoda može doprineti jačanju imunog sistema, boljem zdravlju kože, smanjenju upalnih procesa u telu, poboljšanju zdravlja srca i krvnih sudova i regulaciji šećera u krvi.
Takođe, sadrže vlakna koja pomažu varenju i održavaju zdravu crevnu floru.
Iako su jagode veoma zdrave, kod nekih ljudi mogu da izazovu neželjene reakcije. Najčešći problem je alergija, koja se može manifestovati kao osip, svrab u ustima ili blaže respiratorne tegobe.
Kod osoba sa osetljivim želucem, prekomerna konzumacija može da izazove blagu iritaciju ili nadimanje zbog prirodnih kiselina i vlakana.
/magazin.politika.rs/
