IMA LI RAZLOGA ZA STRAH? Ako se Beograd i Priština mirno razgraniče, šta čeka BiH i Makedoniju
Da li je razgraničenje Srbije i Kosova zaista avet koja može da zapali balkansko bure baruta, kako tvrde pojedini analitičari? Postoji li način da se Beograd i Priština samostalno dogovore i sprovedu miroljubivo rešenje, a da to ne izazove haos u BiH ili Makedoniji?
Do skora su bili usamljeni glasovi koji su uopšte pominjali mogućnost dogovora o razgraničenju, a kamoli ga otvoreno zagovarali. Ipak, leto 2018. donelo nam je preokret – sve više stručnjaka poziva na podršku sporazumu o razmeni teritorija i istovremeno negira da će mirno crtanje nove granice između Srbije i Kosova izazvati sudnji dan na Balkanu.
“Nema neposrednog razoga za paniku”, tvrdi Timoti Les, direktor organizacije za politički konsalting “Nova Evropa” i rukovodilac istraživačkog projekta “Nju intermarium” Univerziteta Kembridž.
[ads1]
1) BiH i Republika Srpska
Zagovarači “domino efekta” tvrde da će razmena teritorija između Srbije i Kosova oživeti krvave etničke sukobe u BiH. Timoti Les, međutim, tvrdi da sudbina BiH mnogo više zavisi od politike unutar zemlje i šireg geopolitičkog okruženja, nego od događaja na Kosovu.
“Da je Balkan podložan prostim uzročno-posledičnim vezama, Republika Srpska bi proglasila nezavisnost nakon što je to učinilo Kosovo 2008. godine. Štaviše, u meri u kojoj bi sporazum o podeli Kosova imao reperkusije tako što bi se Sarajevo usresredilo na mogućnost otcepljenja bosanske države, možda bi se najzad ukazala prilika da se okonča mučna pat-pozicija u Bosni”, pisao je nedavno Les.
Les smatra da bi mogući sporazum o Kosovu, kojeg naziva “revolucionarnim”, mogao da pokaže da granice nisu nedodirljive, da SAD više ne zauzimaju određenu stranu i da dugogodišnji neprijatelji mogu da reše sporove mirno, pregovorima, umesto na bojnom polju.
“Ovo bi omogućilo izlazak iz ćorsokaka i pružilo priliku Bosni da se razvija kao država”, objasnio je Les.
Volfgang Petrič, bivši specijalni izaslanik EU za Kosovo i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH, upozorava da administrativne korekcije granica imaju potencijalne mane ukoliko se ne sprovode pažljivo i u tesnoj saradnji sa UN, EU i Oebsom. Petrič izlazi sa jasnim predlogom.
– Predlažem da se pripremi obavezujući dokument kako bi se stavila tačka na sve buduće granične sporove, uključujući i pitanje Bosne – kaže Petrič.
Na pitanje da li misli da postoji šansa da konačno rešenje kosovskog pitanja bude pronađeno na međunarodnoj konferenciji, takozvanom “Dejtonu 2”, Petrič kaže da može da zamisli format nalik “Dejtonu”.
Marko Prelec, profesor na Školi za javne politike pri Centralnoevropskom univerzitetu, smatra da Evropa ima intenzivan i razumljiv strah od promene nacionalnih granica, ali i da razgovori o razmeni teritorija zaslužuju pažljivu podršku Zapada.
[ads2]
Što se tiče opasnosti od generisanja krize u BiH, Prelec kaće da je Republika Srpska sasvim drugo pitanje, gde rukovodstvo i mnogi građani zaista žele otcepljenje od BiH, ali znaju da je to nemoguće. – Njihov region predstavljaju dve polovine: siromašan, mali, istočni deo uz granicu sa Srbijom i veći, bogatiji, zapadni deo ispod Hrvatske. Srbi bi mogli sutra da proglase nezavisnost, ali dve trećine ili više njihovih ljudi bilo bi odsečeno na zapadu, bez povezanosti sa prijateljskom teritorijom. Ustav Bosne i Hercegovine već daje regionu veoma široku autonomiju, koja bi verovatno bila izgubljena ukoliko otcepljenje ne bi bilo uspešno – kaže Prelec.
2) Makedonija
S druge strane, Prelec kaže da je Makedonija sada “daleko stabilnija”, da ima “progresivnu, multietničku vladu”, i da bi “već sledeće godine mogla da postane članica NATO, dok je Albansko stanovništvo pragmatično i zadovoljava se životom u državi sa dobrim izgledima evropskih integracija i prosperiteta.
(Lana Gedošević)
