Radi poštovanja publike koja je došla na nastup tradicionalnih i numera velikana koje izvodi, a i da bi dočarala emocije preko, u Srbiji izuzetno popularnog instrumenta, solista na harmonici Sandra Milošević (33) iz Boleča uvek nastupa stojeći. Iako je harmonika na kojoj svira od svoje dvadesete godine teška 12 kilograma, ova umetnica kaže da je navikla na gabaritni muški instrument jer je muzika ponese, pa tek nakon dva sata sviranja oseti da je fizički držala veliki teret na ramenima.
– U početku mi nije bilo teško kao sada, valjda to ide sa godinama (smeh). Nisam završila muzičku školu, već sam pohađala privatne časove. Iako je otac godinama u svetu muzike, mojim roditeljima ipak ni na kraj pameti nije bilo da ću se ovim baviti – priča mi.
Sandra ne voli da sedi dok svira jer tada ne može da prenese sve emocije ljudima koji slušaju: sa Narodnim orkestrom RTS pod upravom Ljubiše Pavkovića
Mada je to po nekim mišljenjima bilo kasno, Sandra je na prve privatne časove, naoružana velikom željom, krenula tek u sedmom razredu. Po završetku Srednje turističke škole, dogodila se, kako kaže, velika prekretnica u njenom životu, kada je o harmonici reč.
– Moj otac Žika godinama je prisutan u folkloru, ali nikada me nije nagovarao da uzmem harmoniku u ruke. Ukazao mi je na jedan drugačiji put: da počnem da sviram u nekom folklornom društvu, da proputujem svetom, da se družim sa ljudima i da mi ne bude cilj da zarađujem sviranjem po svadbama. Uvek je govorio da to nije za žensku osobu i ja sam usvojila njegovu priču kao realnu i normalnu – kaže Sandra, koja je i šef orkestra Kulturno-umetničkog društva Boleč.
Sa članovima orkestra KUD Boleč
Posle srednje škole krenula je na časove kod Vlade Panovića, koji je sada šef Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije. Postala je i članica folklornog ansambla Frula, sa kojim je od 2002. godine do danas obišla Sjedinjene Američke Države i Evropu. Uporedo je svirala i putovala i sa KUD-om Boleč, zbog čega je Fakultet za kulturu i medije upisala tek 2006. godine.
Od omiljenih kola, izdvaja Kolo iz Šumadije čuvene Radojke Živković, koje je obradila i nazvala Kolo Radojke Živković
– Iako me često zovu, ja ne prihvatam da sviram po veseljima. Harmoniku uzmem u ruke jedino kada se neko od meni dragih ljudi udaje, ženi ili slavi nešto, ali ne za novac. Harmonika je moja velika ljubav i to mi je oduvek bio hobi, koji sam ozbiljnije shvatila kad sam krenula kod Vlade na časove. Vremenom sam postala veliki zaljubljenik u izvornu narodnu muziku. U vreme mog odrastanja, devedesetih godina, u moru kiča i šunda, srpska tradicionalna muzika nije se mogla čuti nigde osim povremeno na Radio Beogradu, što me je kasnije navelo da se ozbiljnije posvetim istraživanju nacionalne muzičke baštine – priseća se.
Na snimanju emisije o Braći Bajić za seriju Dok je sveta i veka
U Sandrinom repertoaru su, osim narodne muzike naše zemlje, i muzika iz Bosne, Makedonije, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Rusije, a voli da zasvira i francuske valcere. Pitao sam je da li ima koleginice.
– Poznajem ih tek nekoliko. Velika je šteta što u našoj državi nema muzičke škole za narodnu muziku, za harmoniku, na primer. Postoji smer etno-pevanje, ali to nema veze sa harmonikom. Poznajem nekoliko devojaka koje su studirale klasičnu muziku na harmonici, dok onima koji žele da sviraju narodnu, preostaju samo privatni časovi – rekla mi je Sandra, koja je od 2009. godine autor serije Dok je sveta i veka, posvećene našim velikanima narodne muzike, koja se emitovala u okviru ciklusa Trezor na Radio-televiziji Srbije. Od našeg razgovora do objavljivanja ove Priče sa dušom, odgovorni u RTS-u odlučili su, nažalost, da ukinu tu emisiju koja je čuvala od zaborava našu muzičku tradiciju.
Ovo su neki od brojnih umetnika sa kojima su rađene emisije u okviru serije Dok je sveta i veka: Branko Belobrk, Braća Bajić i naslednice Radmile Dimić, Ljubivoje Vidosavljević, Nada Jovanović (duet Radulović – Jovanović), Dubravka Nešović, Aca Stepić, Ismet Krcić, Nada Vodeničar, Nikola Karović, Mile Urošević, Radoslav Graić, Ana Milosavljević, Saša Janoš, Petar Tanasijević, Zehra Deović, Carevac, Radojka i Tine, Zora Drempetić, Ksenija Cicvarić, Dragiša Nedović, Vule Jevtić, Mira Vasiljević i Narodni orkestar RTS od Carevca do danas
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album
