VISOKA Ravna stena na Tari, nedaleko od Zaovinskog jezera, izgleda kao jedan od onih nepristupačnih kamenih tornjeva na kojima su izgrađeni manastiri grčkih Meteora. Na vrhu Ravne stene je pak sagrađena čitava tvrđava s pogledom na puteve ka Bosni i Dubrovniku preko tarskih visova. Na planinskoj zaravni Crkvina, gde počinje kozja staza ka utvrdi, koja je nedavno uređena i učinjena potpuno bezbednom za posetioce, nekada davno je bio manastir, kaže predanje.
Posmatrajući iz podnožja, masivni kameni valjak ove tarske stene, čuda prirode koje je izvajalo Panonsko more, teško je zamisliti kako su drevni neimari zidali grad na njoj, a još teže ko je i kako tu živeo. Arheolozi su tek nedavno započeli istraživanja i pretpostavljaju da su prvu tvrđavu ovde sazidali Vizantinci. Osim uske pristupne staze do grada je, po predanju, vodio i tajni put kroz obližnju pećinu, koju posećuju samo tragači za blagom.
[ads1]
Danas, umesto oštrookih stražara, u prelepom pogledu na visove i klisure Tare kojima su prolazili stari putevi ka Višegradu i Dubrovniku uživaju turisti, koji ovde dolaze na izlet najčešće iz pravca Zaovinskog jezera. Kad se zasite pecanja, kupanja i vožnje čamcem po veštačkoj hidroakumulaciji na skoro 900 metara nadmorske visine, oni se spuštaju vijugavim stepenicama s vidikovca Kik do jezerceta Spajići, pod brdom na kojem je Josif Pančić otkrio svoju čuvenu reliktnu omoriku.
Posetioci se često zadržavaju kraj tog modrog vodenog ogledala, nad kojim se čuje kliktanje sokolova koji se gnezde u okolnim nepristupačnim stenama. Odatle se prateći asfaltni put, posle oko dva kilometra, stiže do zaseoka Luke, u kome se odvaja obeležena staza za Grad na Ravnoj steni, duga oko 1,1 kilometar sa usponom od 120 metara.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
