Došao je u Guču na odmor, a vratio se kući sa hit idejom: Kako su SRPSKE trube proslavile malo FRANCUSKO selo

Svakog proleća, u aprilu, selo Sesan (Seissan) na jugozapadu Francuske, od oko 1000 stanovnika, postaje centar balkanske muzike. Francuzi koji vole zvuk truba iz Srbije, Rumunije, Bugarske, Italije i drugih evropskih zemalja u kojima se neguje takozvana ciganska muzika (u Francuskoj se koristi ovaj izraz koji nema negativnu i uvredljivu konotaciju), dolaze u ovu varošicu na „praznik Balkana“.

Ove godine, od 27. do 29. aprila, na 11. izdanju festivala „Welcome in Tziganie“ Srbiju će predstavljati orkestar Saše Krstića, trostruki šampion Dragačevskog sabora trubača u Guči, a najavljeni su i umetnici iz Indije, Mađarske, Rumunije i Rusije.

Sa Sašom Krstićem i njegovim orkestrom, u Guči

Internet me je spojio sa mladim Francuzom po imenu Florian Calvez (30), jednim od osnivača udruženja Vazduh Balkana iz Francuske, koji je u sklopu priprema za festival, boravio u Beogradu.On je rođen u Monmorensiju kraj Pariza, od oca poreklom iz Bretanje i majke iz Žironde. Po profesiji je inspicijent, odnosno bavi se organizacijom i prati umetnike na turnejama, a živi na jugozapadu Francuske, u seocetu Mirande la Jolie, desetak kilometara od mesta u kojem se održava festival.

[ads1]

Ideju je dobio još 2007. godine, kada je tokom studija upravljanja turističkim destinacijama trebalo da osmisli jedan događaj kojim bi pokrenuo ruralno područje.

Florian Calvez, Bako Jovanović i Stochelo Rosenberg

Kao veliki ljubitelj ciganske muzike, ali i trubač, videvši da sličan događaj ne postoji u okruženju, napravio je „Welcome in Tziganie“. Zajedno sa sestrom Izabel, i dobrim prijateljem Janisom osnovao je udruženje „l’Air des Balkans“ u okviru kojeg organizuju izložbe, projekcije, večernje koncerte i konferencije kojima predstavljaju cigansku i balkansku muziku i kulturu. Pomenuti festival je okosnica njihovih aktivnosti.

– Naša želja je da otkrijemo različite aspekte ovih kultura, da uspostavimo veze i stvorimo jedan društveni most. U našem kulturnom selu, koje ima prateće programe, ugošćavamo zanatlije, urednike, umetnike, pisce i predstavnike raznih organizacija. Ideja je da pokažemo raznovrsnost muzike Balkana i muzike Roma, od tradicionalnih do savremenih pravaca – priča mi Florian.

Florian je imao sreću da nauči da svira trubu uz poznatog francuskog tubistu Maksa Fugu, a više od deset godina svirao je u jednom filharmonijskom orkestru i jednom manjem sastavu, na jugozapadu Francuske

U Srbiji je prvi put bio 2008. godine, kada je sa sestrom posetio trubački festival u  Guči. Od tada se našoj zemlji vraćao više puta, a u najupečatljivijim uspomenama ostao mu je susret, kako kaže, jedne živopisne večeri, za istim stolom sa čuvenim Bobanom Markovićem i Željkom Obradovićem.Rado se seća i sela Lipolist kod Šapca, koje je otkrio tokom Festivala ruža, kao i jedne posebne večeri u kultnom restoranu Tri šešira u beogradskoj Skadarliji.

Bio je drag gost na venčanju Džamba Aguševija i njegove supruge

– Nezaboravna su i venčanja u Šapcu, u restoranu sa odličnim orkestrom koji je svirao mnogo kola, i jedna romska svadba, u selu Pavlovac kraj Vranja, gde je orkestar Ekrema Mamutovića neprekidno svirao 12 sati. Otkrio sam i Vlasinsko jezero i njegovo plutajuće ostrvo po kojem sam se šetao – seća se Florian.

Prva asocijacija na Srbiju su mu rakija, kolo, svadba i trubači, ali priznaje da, osim Beograda, dinamične prestonice, u kojoj voli da se šeta na obali Save i Dunava, veoma ceni mala sela u kojima pronalazi spokojstvo i duboku ruralnost. Dopadaju mu se i etno-sela, mesta koja imaju duh nekadašnjeg vremena i stari zanati, a nikad ne odbija jedan dobar sto u kafani u društvu muzičara.Od hrane izdvaja pečenje, ajvar, pohovani kačkavalj, burek, bajadere, sarmu i gulaš.

U poseti kod Esme Redžepove

– Kada slušam trube i muziku Balkana, u isto vreme osetim i njihovu živahnost, odnosno svečarski duh, ali i dubinu i ozbiljnost. Taj spoj me posebno takne. Ne mogu da ostanem ravnodušan na uznemirujuću moć limenih duvačkih instrumenata i balkanskih truba čije me osetljivost i virtuozitet dovode u jedno stanje blizu transa. To se uvek dešava tokom festivala u Guči, kada su trube, odnosno muzičari oko stolova u kafanama – iskren je Florian, koji i sam kao trubač kaže da je iznenađen tehnikama i nadljudskim ukrašavanjem i finesama romskih trubača, ali i njihovim nedostižnim stilom.

Sa Sašom Krstićem, šampionom Guče

Redovan je gost na Dragačevskom saboru trubača u Guči, jednom od njegovih omiljenih festivala.

– Tu su svake godine najveći srpski trubači, ambijent u gradu i u kafanama je lud i neverovatan, a ne treba zaboraviti izuzetnu gostoljubivost lokalaca, sa kojima godinama negujemo prijateljske veze. Volim da preporučim Panorama kamp u kojem sam proveo nezaboravne trenutke sa mojim prijateljima Andrijom i Ilijom Broćić. Predivan pogled i odličan doček zagarantovani su.

Uručenje nagrade najboljim festivalima, od strane Federacije festivala Francuske, u kategoriji gradova sa manje od 1500 stanovnika

Pitam ga za Priče sa dušom da li bi Sesan bio poznat da nije truba sa Balkana?

– Reč je o seocetu u departmanu Žers, na manje od 100 kilometara od Tuluza. Zahvaljujući festivalu, ovo selo je postalo poznato i izvan departmana, a godišnje ugosti oko 7.000 ljudi iz Francuske i šire. Publika i umetnici cene taj ruralni i svečarski spoj, a tu su i prelepi pejzaži i atipično pozorište Verdure u kojem se održavaju koncerti, koje odlično ide uz to stanje otvorenog duha i nomadizma. Svake godine bude posetilaca koji produže svoj boravak posle festivala kako bi se opustili, ali i onih koji nam se kasnije vraćaju na odmor. Naša publika uglavnom kampuje u Domaine Lacs de Gascogne, gde besplatno spavaju tokom vikenda.

[ads2]

Festival „Welcome in Tziganie“ postao je referentan događaj u Francuskoj kada je o muzici s Balkana reč. Činjenica je da tamošnja publika ne može tako često videti grupe i muzičare poput Mostar Sevdah Reuniona, Baka Jovanovića, Saše Krstića ili velikih zvezda kao što su Goran Bregović i Shantel & Bucovina Club Orkestar.

Tokom godine o festivalu se brine petnestak članova udruženja, a na samom festivalu pridružuje im se oko 200 volontera koji dočekuju publiku, brinu o umetnicima, kulturnom selu, koordinaciji / Foto: Ian Grandjean

Florian je zadovoljan jer festival sada može da bude domaćin najvećim umetnicima Balkana, a takođe i odskočna daska mladima, naročito Romima, koji imaju ograničen pristup konvencionalnim scenama.

Festival nudi prostor za otvaranje prema kulturama koje nisu mnogo poznate u Francuskoj, a organizatori su zadovoljni jer im to omogućava da pletu, odnosno stvaraju veze između kultura i smanje određene predrasude.

Florian mi je rekao da Srbi u Francuskoj koji vole muziku Balkana znaju za ovaj festival, kao i da svake godine organizatori primaju sve više predloga od muzičara iz Srbije i iz bivše Jugoslavije.

Sajt festivala pronađite OVDE , a video najavu na ovom LINKU. 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com