Mnogi proizvođači se sve češće odlučuju da snabdevaju tržište zelenom salatom tokom čitave godine. Razlog za to je relativno jednostavna proizvodnja, kratka vegetacija i skromna potreba za toplotom i svetlošću. Zelena salata se pretežno gaji zbog ukusnog lišća i glavice. Veoma je cenjena zbog njenih vitaminskih vrednosti, ima malo kalorija a gotovo nimalo masti.
Za proteklih osam godina, na porodičnom imanju u selu Svileuva, Verica Lazić je sa suprugom podigla osam plastenika pod zelenom salatom na ukupnoj površini od oko 1.500 m². Iako im ovo nije osnovno zanimanje, rešili su da se oprobaju u povrtarskoj proizvodnji, pošto imaju svoju zemlju, uslove koje im pruža ovaj kraj a i, kako kaži, zato što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.
[ads1]
Svileuva je selo u opštini Koceljeva u Mačvanskom okrugu, sa leve strane reke Tamnave. Vrlo prostrano i neravno selo gde je osnovno zanimanje meštana u poljoprivredi. U selu se nalazi Crkva Svetog Stefana osnovana 1828. godine.
Kako nam je u razgovoru istakla Verica, sorte koje ona uzgaja su puterica, kristalka, crveni i zeleni hrastov list. „Bitno je izabrati adekvatnu sortu salate za period u kojem se želi gajiti, jer postoje prolećna, letnja i zimska sorta. Ukoliko se odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati, navodi Verica i dodaje da ako se prolećna sorta gaji zimi, može se desiti da salata uopšte ne razvije glavicu.
Pored toga, naša sagovornica navodi i da treba odabrati sorte koje su otporne na plamenjaču i trulež salate. Plamenjača salate se javlja prilikom povećanja vlažnosti i slabe ventilacije u plasteniku, naročito tokom kasne jeseni i ranog proleća.
-Zimska salata puterica, proizvodi se u periodu jesen-zima i daje čvrste glavice težine oko 400 g. Ova sorta je pogodna za duže čuvanje ubranih glavica, a izuzetno je otporna na plamenjaču salate. Kristalka salata se odlikuje kovrčavim naboranim listovima, dok sortu crveni list odlikuju sjajni listovi crvene boje, dodaje naša sagovornica.
[ads2]
Kako navodi Verica, salata nije zahtevna povrtarska kultura. Treba voditi računa da se zemljište pre sadnje dobro iskultivira, doda peletirano organsko đubrivo u zemlju, rasadi dobro odgajen rasad i da se redovno zaliva. Ona u svojim plastenicima ima sistem kap po kap, koji joj omogućava ravnomerno navodnjavanje i prihranjivanje biljaka.
Kako su poslednjih dana u našim krajevima zabeležene niske temperature, naša sagovornica savetuje da se koriste agril folije za direktno prekrivanje salate. Ova folija štiti biljke od niskih temperatura, obezbeđuje potreban nivo vlažnosti i zaštitu od gljivica.
U svojoj proizvodnji, Verica proizvodi i rasad salate, koji obično traje 4-6 nedelja. Kvalitetan rasad joj omogućava da dobije lepe i čvrste glavice salate.
Iz njihovih plastenika salata stiže pravo do naših trpeza. Glavno tržište za prodaju su zelene pijace u Beogradu. Proizvodnjom rasada, zatim svežeg i ukusnog povrća i na kraju plasiranje na tržište, ovi vredni ljudi mogu da se pohvale potpuno zaokruženim ciklusom proizvodnje. „Navike i želje potrošača određuju koju ćemo sortu salate posaditi, odnosno, gajimo ono što se može na tržište plasirati“ – dodaje Verica Lazić na kraju razgovora.
