Roker i pesnik: Nobelovca čitam još od osnovne škole, nikad nisam ni prestajao. Knjiga se zove “Pusto ostrvo” zbog kvazielite, paćenika, ali i plaćenika
ODLUKA Andrićevog instituta u Višegradu da roker i pesnik Bora Đorđević bude dobitnik Velike nagrade “Ivo Andrić” za knjigu godine, zbirku poezije “Pusto ostrvo” (“Arte”), izazvala je podeljene reakcije u javnosti. Dok su jedni bili oduševljeni, drugi su se pitali da li Bora Čorba zaslužuje nagradu koja nosi ime našeg jedinog nobelovca.
– Mnogo mi je važnije šta misli jedan ostvareni pesnik i akademik Matija Bećković, jedan vrhunski intelektualac kao što je gospodin Muharem Bazdulj i jedan svetski priznat i poznat režiser kao što je Emir Kusturica, od ove kvazielite, beogradske čaršije, paćenika i plaćenika – kaže za “Novosti” Bora Đorđević. – Knjiga mi se zove “Pusto ostrvo” baš zbog takvih ljudi.
* Koga čitate od pesnika, a da nije Matija Bećković?
– Mnogo sam voleo i volim poeziju Brane Petrovića, normalno klasične stvari od Dučića, Rakića i Šantića, Dušana Vasiljeva…
* Koje naš najbolji pesnik, a ko svetski?
– Matija Bećković sigurno, svetski isto – Matija Bećković.
* Kada ste poslednji put čitali Andrića?
– Čitam ga još od osnovne škole, nikad nisam prestajao. Poslednje sam čitao “Znakove pored puta”.
* Da li je tehnologija udaljila mlade od knjige?
– Kako da ne, svuda sve češće i češće vidim ljude koji pišu pesme na mobilnom telefonu. To je tragedija, bez olovke i papira nema dobrog pesnika. Isto se odnosi i na muziku. Danas svi imaju jedno malo gov… u koje život stane, a zove se USB. I sve emocije, sve patnje i radosti stanu u to što košta 150 dinara. To je devalvacija umetnosti.
[ads1]
baciš bisere
Svinja proguta,
pa posle isere,
Bolje je bisere
ženama dati,
Neće ih gutati,
a manje će srati.
* U knjizi nam otkrivate vašu privatnu, malo poznatu stranu?
– Prvi put sam se malo otvorio po pitanju fotografija koje su uglavnom sa pustog ostrva.
* Mislila sam na pesmu o vašem psu Lari čiju “kaku vojvoda skuplja u vreće i meće u smeće”?
– Ona je iz Dečjeg ciklusa, dobro, tu sam malo pomešao babe i žabe. Ali dve dečje pesme, “Slonovska” i “Belomečkeća” iz mojih ranijih zbirki, ušle su u lektiru, što je veliko zadovoljstvo. Nije mi ovo prva nagrada koju dobijam, ali jeste najznačajnija i nosi najveće ime. Dobio sam i nagrade “Rade Drainac”, “Branko Radičević”, jednu od Disovih nagrada na “Disovom proleću” u Čačku, Vitezovu nagradu za životno delo dečjeg časopisa “Vitez”, tako da je ovo neki normalan sled. Sad idem na Nobelovu nagradu, preko NIN-ove nagrade, jer lakše je dobiti “Nobela”, nego NIN-ovu nagradu.
* Razočarani ste u politiku?
– Ne, nisam se razočarao, onog momenta kad je Voja Koštunica napustio politku, napustio sam je i ja. Ali zadržavam pravo na svoj stav. On se jasno vidi u knjizi.
* Jedan ste od retkih umetnika koji redovno nastupaju na Kosovu?
– Upravo tako, videli ste sliku u knjizi, u Kosovskom ciklusu, na kojoj nosim majicu sa natpisom “Kosovo je Srbija”, što je danas, u ovom trenutku, jeretička stvar.
*Hoćete li glasati na beogradskim izborima?
– Svakako, glasaću iz Slovenije.
* Šta je za vas kultura, odlazak u pozorište, filharmonija…?
– To je širok pojam, kultura je sve to zajedno. Kultura je i “Egzit” i “Zaječarska gitarijada”. Nažalost, država ne ulaže dovoljno u kulturu. Znam to jer sam radio kao savetnik ministra za kulturu. To su vrlo, vrlo male pare i onda se za taj mali deo kolača otimaju svi živi, među njima i neprofitabilne organizacije i manifestacije. A veoma je važno održati jedan “Nišvil” u Nišu i festivale na lokalu. Ja bih to finansirao.
* Da li ste aktivni na društvenim mrežama?
– Bože sačuvaj, šta će mi to?
DO GREŠKEOd greške do greške,
u budućnost crnu,
išao sam peške,
bosonog po trnju.
Zvog svega se kajem,
par krvavih nogu,
suočen sa krajem,
pokazaću Bogu.
Svaki greh me šalje
lukavom s dva roga,
ali ja i dalje
verujem u Boga.
I eto, pri kraju
životnoga veka,
nema me u raju,
pakao me čeka.
Da se čudo desi,
moliću se Bogu,
Veliki se gresi
Opraštati ne mogu.
Od greške do greške,
u budućnost crnju,
išao sam peške,
bosonog po trnju.
Zbog svega se kajem,
par krvavih nogu,
suočen sa krajem,
pokazaću Bogu.
* Balašević se mnogo potresao zbog pominjanja u pesmi “Predejane bluz”?
– Manite to, neću da komentarišem, samo ću da kažem da je to malo zezanje na njegov račun, pošto sam ja, kao što znate, veći papučić od njega. Ta pesma nastala je po istinitom događaju i biće velika šteta ako auto–put zaobiđe Predejane, jer je to zaista kultno mesto. Tu staju svi autobusi i kad stanu, ako se zateknem tu, obavezno sledi slikanje sa obožavaocima. Najgore je kad mi se piški, a naiđe ekipa, što sam opevao u pesmi.
* U “Veruj samo sebi” govorite o rijaliti epidemiji?
– Ne pada mi na pamet da gledam rijalitije. Imaju i u Sloveniji neku vrstu “Farme”, zove se “Kmetija”, ali je sve to mnogo pristojnije nego u Srbiji. Kod nas je to dosta na nivou pornografije, a ne bi me iznenadilo da se tamo desi i neko ubistvo, zbog gledanosti.
[ads2]
* Kako je moguće da su se rijalitiji kod nas toliko odomaćili?
– To je nešto strašno. To je kod nas zamena teza. Narod bežeći od svakodnevnih većih problema, kojih ima milion, gleda rijaliti programe. To je sve počelo u vreme Slobe sa “velikom braćom”, i simbol je otuđenja. Orvel je napisao “1984” gde se pojavljuje Veliki Brat kao lik kome se samo faca u filmu vidi, lik koji samo komanduje glasom užasnog diktatora i veoma liči na Musolinija. To je potpuno preslikano u rijaliti. Napisao je još jednu knjigu, “Životinjska farma” se zove, gde su životinje preuzele vlast od ljudi i sve su životinje jednake, samo su svinje jednakije od drugih. Te dve Orvelove knjige, koje su praktično simbol otuđenja, zaživele su kad nas u stvarnosti.
* Vi ste, kao Čarls Bukovski, uveli ulični žargon u poeziju?
– Koristim psovku kao stilsku figuru, nikada nisam opsovao bez veze, psovke radi, da privučem pažnju. Ne priliči mi, jednostavno da u 65. budem prost. Zato u ovoj knjizi psovki ima onoliko koliko je potrebno.
* Šta sledeće spremate?
– Upravo radim muziku za jednu predstavu u Narodnom pozorištu, koju režira Egon Savin, moj školski drug. Predstava se zove “Devedesete” i lajtmotiv bi trebalo da bude o Beogradu devedesetih, kada je jednog momenta grad izgubio dušu. Ipak, Beograd je dovoljno veliki grad da će uvek zadržati i dušu i duh.
* Na kraju knjige je pesma “Testament”, jeste li ga napisali?
– Nisam ga još napisao. To su bili neki depresivni momenti koje sam zabeležio i ništa više.
* Knjigu ste posvetili supruzi Dubravki?
– Da, vrlo je zadovoljna, s tim što bi ona izbacila i ono malo psovki što mi je preostalo. Najviše joj se sviđa pesma “Da tebe nije”.
* Ovo je vaša jubilarna, deseta knjiga, čitaocima “Novosti” poklonili ste dve pesme…?
– Da, i to vrlo rado, izdvajam “Od greške do greške” i “Ne bacaj bisere među svinje”.
novosti.rs
