Alpske avanture u istočnoj Srbiji (FOTO)

ALPSKI pejzaži i vidikovci postoje i u Srbiji na grebenima Velikog krša i Stola, nedaleko od Bora, a da biste uživali u njima nije neophodno da budete alpinisti. Jesen, kad se spusti zelena zavesa vegetacije i otkrije bele krečnjačke masive, pravo je vreme da se tokom jednog vikenda, pešačeći, upoznaju ovi čudesni planinski predeli na istoku Srbije.

Oni su praznik za oči i dušu za ljubitelje laganih šetnji kroz ruj i zlato polja i šumaraka u podnožju planina, a još više uživaju oni koji ulože nešto ozbiljniji napor da se popnu na vrhove i grebene s kojih se pružaju nadzemaljski vidici. Njihovoj magiji nije odoleo ni veliki putopisac Feliks Kanic u 19. veku, koji nije žalio truda da ih obiđe i u svojoj knjizi “Srbija – zemlja i ljudi” u najlepšem svetlu predstavi Evropi.

On nam je ostavio svedočanstva o još jednoj borskoj znamenitosti – Brestovačkoj banji, omiljenom lečilištu i mestu za odmor kneza Miloša Obrenovića i kneza Aleksandra Karađorđevića. Oni su još tad gradili turističke kapacitete oko izvora tople lekovite vode. I tadašnji gosti su bili ljubitelji aktivnog odmora pa su odlazili i do obližnjeg Zlota i Dubašnice, a obavezno do Stola i Velikog krša.

Neki su lovili, a neki šetali i uživali u pogledu s danas nestalih ostataka rimskih kastela, koji su čuvali antičke rudnike bakra i zlata. Novi rudarski bum borskog basena početkom 20. veka dugo je držao u zasenku ovdašnja prirodna blaga. Sećanje na njih su održali borski planinari, alpinisti i penjači, koji su održavali i obeležavali staze i dovodili ljubitelje prirode.

Trud se isplatio u naše doba društvenih mreža, gde su fotografije Velikog krša i Stola postale senzacija i privukle ogroman broj posetilaca “Gugl generacije”, koji pune renovirani planinarski dom “Stol”.

PUT KROZ ČUDA

STAZE, prva za oštri uspon na Veliki krš i druga, blaža, koja vodi ka planinarskom domu i vrhu Stol, počinju sa prevoja Cepe, gde se stiže posle 20 kilometara vožnje od centra Bora putem ka selu Krivelju.

On vodi kroz nestvarne pejzaže kamenih bregova koje su oglodale rudarske mašine i divovskih kupa jalovine. Ta slika se menja posle Krivelja, gde počinje svet nedirnute prirode.