Završetkom berbe poslovi u voćnjaku nisu gotovi. Naprotiv, jesen je jedan od najvažnijih perioda za sprovođenje mera zaštite voćaka, jer se upravo tada stvaraju uslovi za smanjenje pojave bolesti i štetočina u narednoj vegetacionoj sezoni. Pravilno sprovedene mere mogu značajno doprineti očuvanju zdravstvenog stanja stabala i obezbeđivanju kvalitetnog roda.
Nakon berbe posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju biljnih ostataka koji predstavljaju pogodno mesto za prezimljavanje prouzrokovača bolesti i štetnih insekata. Opalo lišće, osušene grančice i mumificirani plodovi koji su ostali na stablima ili zemljištu mogu biti izvor zaraze u narednoj godini.
Mumificirani plodovi predstavljaju jedan od glavnih izvora infekcije gljivama iz roda Monilinia, koje izazivaju trulež plodova i sušenje cvetova i rodnih grančica. Zbog toga je neophodno ukloniti ih sa stabala i izneti iz voćnjaka, kako bi se smanjila mogućnost širenja bolesti.
Veliku pažnju treba posvetiti i opalom lišću, jer se na njemu održavaju prouzrokovači pojedinih značajnih bolesti voćaka. Kod jabuke je to čađava krastavost, koju izaziva gljiva Venturia inaequalis, dok kod višnje i trešnje opalo lišće predstavlja važan izvor zaraze prouzrokovačem pegavosti lista, Blumeriella jaapi.
Jedna od mera koja može doprineti bržem razlaganju lišća jeste primena rastvora uree u odgovarajućoj koncentraciji, pred opadanje lišća ili nakon njegovog opadanja, u skladu sa stručnim preporukama. Na taj način podstiče se aktivnost mikroorganizama koji razgrađuju biljne ostatke, čime se smanjuje količina infektivnog materijala koji bi mogao da prezimi u voćnjaku.
Posebno važna mera jesenje zaštite jeste tretiranje voćaka preparatima na bazi bakra. Ovaj tretman se, u zavisnosti od voćne vrste i preporuka za primenu određenog preparata, najčešće sprovodi u periodu opadanja lišća, kada je opalo približno 70 do 80 odsto lisne mase.
Na mestima gde se list odvojio od grančice ostaju sitne rane, odnosno lisni ožiljci, koji mogu predstavljati ulazna mesta za pojedine bakterije i gljive. Među njima su bakterija Pseudomonas syringae, kao i prouzrokovači rak-rana na voćkama. Preparati na bazi bakra imaju preventivno delovanje i doprinose smanjenju mogućnosti nastanka infekcija.
Prilikom tretiranja važno je da vremenski uslovi budu povoljni, bez vetra i padavina, uz odgovarajuću temperaturu vazduha. Posebnu pažnju treba posvetiti ravnomernom nanošenju preparata na stablo i grane, kako bi zaštita bila što efikasnija. Tretiranje se mora obavljati isključivo registrovanim sredstvima, uz poštovanje uputstva proizvođača.
Pored zaštite od bolesti, tokom perioda mirovanja vegetacije potrebno je voditi računa i o štetočinama koje prezimljavaju na voćkama. Jaja lisnih vaši, crvene voćne grinje i prezimljujući stadijumi pojedinih štitastih vaši mogu se zadržati na kori, granama i drugim delovima stabla.
Za njihovo suzbijanje, kada je opravdano na osnovu pregleda zasada, koriste se odgovarajući preparati na bazi mineralnih ulja. Ona deluju tako što stvaraju tanak sloj preko osetljivih razvojnih stadijuma štetočina i ometaju njihovo disanje. Ovi tretmani se najčešće sprovode tokom zimskog mirovanja ili pred početak vegetacije, uz poštovanje preporučenih uslova primene. Kombinovanje mineralnih ulja sa drugim sredstvima, uključujući preparate na bazi bakra, dozvoljeno je samo kada je takva primena predviđena uputstvom.
Kao dodatna mera zaštite može se primeniti i krečenje stabala, naročito kod mladih voćaka i vrsta osetljivih na temperaturna kolebanja. Bela boja smanjuje zagrevanje kore tokom sunčanih zimskih dana i ublažava nagle promene temperature, čime se smanjuje rizik od pojave mrazopuca i drugih oštećenja kore.
Jesenji radovi u voćnjaku ne podrazumevaju samo zaštitu od bolesti i štetočina, već i pregled zdravstvenog stanja stabala, uklanjanje oštećenih biljnih delova i pripremu zasada za zimski period. Pravovremenim sprovođenjem ovih mera voćari mogu smanjiti pritisak bolesti i štetočina u proleće, olakšati zaštitu tokom vegetacije i stvoriti bolje uslove za razvoj i rodnost voćaka.
Ulaganje u jesenju negu voćnjaka zato nije dodatni posao, već važan deo proizvodnje od kojeg u velikoj meri zavise zdravstveno stanje zasada, kvalitet plodova i uspešnost naredne berbe.
