Od baštenskog otpada, ali i ostataka hrane lako može da se napravi kompost, koji obogaćuje zemljište i pospešuje rast biljaka. Kad je vreme da se cveće u saksijama unese unutra
Šta se ne stavlja u kompost
Da bi se izbegle greške, važno je znati da u kompost ne ide kuvana, konzervirana i začinjena hrana, citrusi (limun, pomorandža), ostaci luka zbog mirisa, lišće nekih drvenastih vrsta (orah i četinari). Ona dodaje da je korisno dodavati sitno izmrvljene ljuske od jaja i talog od kafe, ali umereno. Nije štetno ni dodavati dlake, papirnate maramice i ubruse, papirne slamčice, drvene štapiće za sladoled. Ipak, treba izbegavati dodavanje previše trulog sadržaja jer će poremetiti status mikroorganizama i proces raspadanja pokrenuti u pravcu truljenja.
Takođe, to zahteva i redovnu obavezu održavanje komposta: povremeno treba promešati prikupljenu masu, nakvasiti, da bude poput oceđenog sunđera, da bi mikroorganizmi mogli da prežive, a raspadanje biootpada se ubrzalo.
Slično sađenju biljaka u posudama, potrebno je napraviti drenažu, zato su najzgodnije grančice, čak i malo deblje. Nakon toga je dobro staviti karton, u komadima, koji će se vremenom raspadati.
Materijal se deli na zeleni (kuhinjski, organski otpad), bogat azotom, i smeđi, koji sadrži dosta ugljenika: slama, suvo lišće, karton, hartija, seno, piljevina, krajnja rolna kartona od toalet-papira, papirne kese iz kupovine sitno iseckane. Treba da bude više smeđeg materijala – u razmeri 3:1 u odnosu na zeleni sloj. Svaki put kad složimo sloj zelenog materijala iz kuhinje, potrebno je prekriti ga smeđim slojem.
Svaka vrsta materijala treba da bude dobro usitnjena. Pored svega ovog potrebno je uneti i malo zemlje, najbolja one iz šume, ali je dobar je i površinski sloj ispod obližnjeg drveta, nastao razlaganjem, raspadanjem lišća. Time se unose mikroorganizmi, glavni pokretači procesa raspadanja. Povremeno kao sloj treba ubaciti grančice, da bi se gornji slojevi bolje drenirali, dodati novi sloj zemlje takođe. Ukoliko kompostiramo u stanu, na terasi, posudu držati zatvorenu, da se ne zasušuje, niti da se previše vlaži.
Indikator uspešnosti procesa je razvijanje toplote u kompostnoj hrpi.
– Posle nekoliko dana, osim što možemo primetiti sleganje slojeva, osetićemo zagrevanje, jednostavno opipavanjem posude. Nije poželjno da temperatura komposta prelazi 65 stepeni Celzijusovih. Zato se, između ostalog, povremeno meša rukama, u rukavicama, da bi se osetila toplina kompostne mase, specifični miris (sličan mirisu šume) i procenilo da li je vlažnost odgovarajuća. Za nekoliko meseci imaćemo prve rezultate i zreo kompost– kaže naša sagovornica.
Odvajanje zelenog otpada
Navodimo primer naše sugrađanke Vesne N., koja na terasi ima tri kante, od 25 litara, ostale od krečenja. U prvoj čuva smeđi materijal, piljevinu, lišće, karton, koje po potrebi dodaje u ovu drugu – glavnu. U toj drugoj se nalazi sam kompost, tu ubacuje kuhinjski biootpad. U trećoj je kompost koji zri. Kako nam je objasnila, kantu za otpatke nema zato što se trudi da pretežno koristi namirnice i proizvode koje je moguće ili kompostirati ili reciklirati.
U nekoliko gradova u Srbiji, na primer u Novom Sadu, podignute su gradske kompostane, ali bez infrastrukturne podrške stanovništvu, bez edukacije i sistema informisanja. Tako da zeleni otpad i dalje odlazi na deponiju ili se u dvorištima spaljuje uz ostali otpad.
Majda Adlešić iznosi i iskustvo iz Praga, koji je posetila pre dve godine. Tamo postoji zakonska obaveza odvajanja zelenog otpada. Građani su dobili smeđe kante i sakupljaju otpad koji se onda odvozi na kompostiranje. Pored toga, zasnovali su mrežu od preko 100 društvenih vrtova gde su korisnici donosili zeleni otpad od kuće i kompostirali ga za potrebe bašte.
/magazin.politika.rs/
