Na pomen Sutjeske prvo se pomisli na veliku bitku u Drugom svetskom ratu, znanu i kao Peta neprijateljska ofanziva. Oni stariji setiće se i lekcija o psu Luksu (ili Reksu), koji je tokom te bitke spasao život Titu, telom ga zaklonivši od gelera. Školovani u „onoj državi” znaju i za monumentalni spomenik na Tjentištu, nezaobilazno odredište đačkih ekskurzija, pred kojim su se generacije pionira i omladinaca poklanjale senima 7.500 izginulih partizana.
[ads1]
Osim te „crvene” istorije, ovaj prostor u istočnoj Bosni ima i „zelenu” prošlost, na kojoj gradi svoju budućnost. Nacionalni park „Sutjeska” ustanovljen je još 1962. i pod zaštitom je Uneska. Nalazi se na teritoriji Republike Srpske, prostire se na 16.052 hektara i predstavlja jedan od najraznovrsnijih ekosistema u jugoistočnoj Evropi. Ubuduće će biti još dostupniji poklonicima eko-turizma, naučnicima i istraživačima – zahvaljujući Programu prekogranične saradnje Srbije i BiH, u NP „Sutjeska” otvoren je Centar za naučno istraživanje i ekologiju. Partneri u realizaciji bili su Šumarski fakultet Beogradskog univerziteta i JP „Srbijašume”, a dvogodišnji projekat finansirala je Evropska unija.
– Jedna ruševna građevina na Tjentištu posle renoviranja postala je reprezentativni objekat za smeštaj i rad studenata i timova iz raznih naučnih disciplina. Pod istim krovom su laboratorija, info-centar, sala za prezentacije i predavanja, dvokrevetne sobe i apartmani s ukupno 46 ležajeva. Tu je i botanička bašta, sa svim autohtonim i retkim vrstama biljaka koje rastu na području nacionalnog parka – kaže Mirjana Radović, rukovodilac Sektora za unapređenje i razvoj NP „Sutjeska”. Kako ističe, centar će biti i nastavna baza za studente banjalučkog, ali i beogradskog šumarskog fakulteta, a pružaće gostoprimstvo i istraživačima iz oblasti istorije, arheologije, etnologije…
– Cilj nam je bio da uspostavimo saradnju sa barem pet naučno-obrazovnih institucija, a već sada u mreži saradnje imamo dvadesetak fakulteta, instituta, osnovnih i srednjih škola, ne samo iz pograničnog područja već i iz Beograda – kaže naša sagovornica.
Ambicije uprave NP„Sutjeska” nisu ograničene samo na region već žele da se upišu na mapu evropskog ekološkog i naučnog turizma. Najveći adut u privlačenju posetilaca je rezervat Perućica, najveća i najočuvanija prašuma na tlu Starog kontinenta (1.434 hektara), čija je starost procenjena na 20.000 godina.
– Svesni smo da naša prašuma pobuđuje veliku znatiželju iako je pristup u to područje strogo ograničen i uvek u pratnji vodiča. Zato i formiramo Centar za virtuelnu stvarnost u Perućici. U rezervatu je već postavljeno pet visokosofisticiranih kamera, koje u realnom vremenu prenose sliku u Centar za virtuelnu stvarnost na Tjentištu. Te kamere snimaju staništa životinja i najatraktivnije lokacije. Nabavili smo i trodimenzionalne kamere koje će snimati s dronova, pa će posetioci centra pomoću VR naočara imati doživljaj „preleta” preko prašume – objašnjava Mirjana Radović. U planu je, dodaje, da na sajtu nacionalnog parka i zainteresovanima širom sveta omoguće da „očima” tih kamera prate sve što se dešava u Perućici.
I mimo Perućice, NP „Sutjeska” prebogat je egzotičnim pejzažima od kojih zastaje dah: nepregledne šume, prostrani pašnjaci, bistri potoci, planinski masivi, kanjoni, osam gorskih jezera… Osim zaljubljenika u „foto-safari”, najčešći gosti su planinari i poklonici adrenalinskih izazova. Ali, u NP „Sutjeska” ima i staza za porodične šetnje, terena za odbojku, fudbal, košarku, tenis… Posebna atrakcija je najveći bazen napravljen u Jugoslaviji – vodenu površinu od 16.000 kvadrata (kao 13 olimpijskih bazena) svojevremeno je koristila JNA za obuku i vežbe specijalnih jedinica.
– Potrudili smo se da sačuvamo i spomen na Bitku na Sutjesci. Obnovili smo muzej koji je tokom rata devedesetih devastiran i opljačkan. Imamo više od 400 eksponata, poput oružja, uniformi, dokumenata, fotografija… Spomenik na Tjentištu je izbeljen, zamenjene su mermerne ploče na platou, sanirano je klizište koje je ugrožavalo spomen-kosturnicu – nabraja naša sagovornica.
[ads2]
Osim spomeničkih objekata, obnovljeni su i smeštajni kapaciteti, neki od njih i sredstvima Vlade Republike Srbije, pa nacionalni park sada raspolaže sa 300 ležajeva. Tu su i brojne privatne kuće koje nude smeštaj za turiste, kao i mogućnost za kampovanje. Poslednjih sedam godina za promociju ovog bisera Republike Srpske među omladinom regiona mnogo je učinio trodnevni muzički OK festival, na kome je bilo i po 10.000 posetilaca.
– Želja nam je da, kao nekada, NP „Sutjeska” bude domaćin nastave u prirodi i ekskurzija đaka iz Srbije. Znamo da postoje restrikcije u vezi sa izvođenjem te vrste nastave u inostranstvu, ali verujemo da će ta prepreka biti prevaziđena, u okviru Sporazuma o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza između Republike Srpske i Srbije – zaključuje Mirjana Radović, rukovodilac Sektora za unapređenje i razvoj NP „Sutjeska”.
