Hipertenzija se smatra „tihim ubicom” jer osoba koja ima visok krvni pritisak često nema nikakve tegobe ili su prisutni nespecifični simptomi kao što su glavobolja, zujanje u ušima, osećaj pritiska u sredogruđu, nekada vrtoglavica i nestabilnost pri hodu. Svetski podaci govore da 38,6 odsto pacijenata nema adekvatno kontrolisan pritisak, a u Srbiji je slična situacija. Poražavajući je podatak da više od 50 odsto svetske populacije nije svesno da ima povišen krvni pritisak.
[ads1]Kako ističe profesor dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije, polovina ljudi zna da ima povišen pritisak, polovina njih uzima terapiju, a samo 50 odsto od onih koji piju lekove ima adekvatnu kontrolu vrednosti pritiska.
– Hipertenzija kao masovna nezarazna kardiovaskularna bolest, od koje u našoj zemlji boluje 46,8 odsto stanovnika, veliki je faktor rizika za nastanak brojnih komplikacija. Čak 72 odsto moždanih udara ili šloga posledica je povišenog krvnog pritiska, 52 odsto srčane slabosti, 48 odsto poremećaja srčanog ritma, 30 odsto dijaliza, a tu su i promene na perifernim krvnim sudovima u 25–30 odsto slučajeva. Zato mora više pažnje da se posveti prevenciji ove bolesti, blagovremenoj dijagnozi i adekvatnom lečenju. Ovogodišnji Svetski dan hipertenzije se obeležava 17. oktobra pod sloganom „Merite vaš krvni pritisak, kontrolišite ga i živite duže” – kaže dr Stojanov.
Arterijska hipertenzija je u 95 odsto slučajeva nepoznatog uzroka, a kod pet odsto pacijenata je poznat uzrok, odnosno posledica je endokrinih oboljenja, bubrežne bolesti, promena na krvnim sudovima bubrega, slip apnee, hipertenzije u trudnoći. Jedan od najvažnijih faktora rizika je gojaznost, kao i prekomerni unos soli (korišćenjem prehrambenih proizvoda unosimo 78 odsto više soli), jer je dozvoljena količina soli ispod pet grama u toku 24 časa. Pored ovih faktora ne smemo da zaboravimo povišene vrednosti holesterola i triglicerida, pušenje, fizičku neaktivnost (preporučeno je od 30 do 60 minuta šetnje dnevno), prekomerno konzumiranje alkohola (dva žestoka pića za muškarce i jedno za žene), korišćenje energetskog i gaziranog pića, stres. Tu su i genetski faktori, životna dob i pol.
Promena vremena i godišnjeg doba imaju uticaj i na vrednost krvnog pritiska. Hladnije vreme utiče na promenu ishrane pa se više koristi slana hrana, zimnica, suhomesnati proizvodi, ali i na smanjenu fizičku aktivnost jer ljudi manje izlaze iz stanova i na taj način dolazi i do povišenog pritiska.
– To je razlog za korekciju terapije. Ponekad lekar poveća dozu leka koju je pacijent uzimao ili doda i diuretik. Da propisana terapija nije adekvatna pacijent primeti merenjem pritiska ili ako se pojave neki od pomenutih nespecifičnih simptoma. Stres je jedan od važnih faktora rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska – pojašnjava dr Stojanov.
Za pravilno merenje pritiska potrebno je da ljudi imaju adekvatne aparate (koji se redovno baždare), a doktorka savetuje da se ne koriste aparati „narukvice”. Bitno je i da manžetna koja se stavlja na nadlakticu bude adekvatne veličine (mora da obuhvati 80 odsto obima nadlaktice). Pri merenju pritiska u kućnim uslovima bitno je da 30 minuta pre merenja pritiska nije bilo fizičke aktivnosti, ispijanja kafe, pušenja cigarete. Pritisak se meri tri puta u razmaku od tri do pet minuta i srednja vrednost je vrednost pritiska. Pritisak bi trebalo meriti u isto doba dana, ali ne valja preterivati sa merenjem. Dovoljno je to uraditi 2-3 puta nedeljno u isto doba dana.
– Dijagnoza arterijske hipertenzije postavlja se kada osoba ima vrednost pritiska 140/90 mmHg i više od toga prema preporukama Evropskog udruženja za hipertenziju. Ali, prema preporukama Američkog udruženja za hipertenziju, arterijska hipertenzija je 135/85mmHg i više od toga. Mi i dalje prihvatamo evropske preporuke. Normalne vrednosti pritiska su 120-140/70-90mmHg – navodi dr Stojanov.
[ads2]
Vrednost krvnog pritiska se tokom dana menja i najniža vrednost pritiska je od 23 časa do dva sata posle ponoći. Ta vrednost polako raste i to se vidi po jutarnjim skokovima pritiska koji, ako su jako visoki, predstavljaju rizik za nastanak šloga, infarkta srca.
– Nažalost, naši pacijenti sa neadekvatnim uzimanjem propisane terapije često imaju velike oscilacije vrednosti pritiska, a dešava se da, kada izmere normalnu vrednost pritiska, obustavljaju terapiju. Često pacijentima moramo da uradimo i ambulantni dvadeset četvoročasovni monitoring krvnog pritiska (pacijent nosi aparat 24 sata i obavlja uobičajene dnevne i noćne aktivnosti) i na taj način možemo da procenimo da li je potrebna korekcija terapije. Nekada i stres može da dovede do velikih oscilacija u vrednostima pritiska, ali i nagle promene vremena – objašnjava naša sagovornica.
Za pravilnu dijagnozu arterijske hipertenzije nije dovoljna samo jedna izmerena vrednost povišenog krvnog pritiska. Dijagnozu postavlja lekar merenjem krvnog pritiska u ambulanti. Važno mesto zauzima i kućno merenje pritiska, kao i nošenje holtera 24 sata. Lekar treba uz to i da svakom pacijentu uradi biohemijske analize krvi i urina, EKG, EHO srca, dopler krvnih sudova vrata, da odredi krutost krvnog suda, da proveri palpaciju pedalnih arterija, izmeri puls, pregleda očno dno. Ako je potrebno dobro je uraditi i endokrinološki i nefrološki pregled, a ponekad je neophodan i pregled psihijatra.
politika.rs
