(VIDEO) “Rakiju nam neće zabraniti ni EU” Domaćini varali i Titove poreznike, KACE KRILI PO ŠIKARAMA
Kad se na selu završe svi poslovi na imanju domaćini počinju, za mnoge najdraži – pristavljanje rakijskog kazana i pečenje rakije.
Prilika je to da se okupe prijatelji i komšije, proba prvljenac, a zamezeti se i pojede i poneki pečeni krompir u vatri ispod vesele mašine.
Domaćin Sreten Arsić iz sela Bijelo Brdo kod Rudog zaokupljen je pečenjem rakije od šljiva madžarki ili požegača i mikavički po kojima je poznat ovaj kraj. Veli da je kod njega ove godine šljiva dobro rodila, da je puna šećera, da dobro “baca” i da je rakija prava “meraklijska”.
– Imao sam pet tona šljive, više vrsta, a komšija sa kojim pečem tri tone. Kazan je slovenački od sto litara, u jednoj turi izađe 20 litara meke rakije do 30 stepeni. Onda je prepečem i dobijem 50 stepeni, takva se pije u ovim krajevima – kaže Arsić za BN TV.
Rakija je piće koje nema rok trajanja i za njim uvijek postoji potreba pa se lako i proda.
– Pa podijelim rodbini, djeci, nosim je na veselja, svadbe, krštenja i babine. I na daće se ponese litar rakije, takav je običaj a ostatak se proda – dodaja Arsić.
Pečenje rakije nikad niko nije mogao seljaku da zabrani pa neće ni, kako kaže, Evropska unija. Ljudi su se i poslije Drugog svetskog rata, kad je džibra i rakija bila oporezovana, snalazili, krili je i noću pekli.
– Neće moći bez rakije i kazana u Evropsku uniju. Kad je Tito oporezovao i kazan i džibru i rakiju mi smo kace krili po šikarama, u stogovima sijena i tako varali poreznike. I opet se peklo i pilo, bogami – zaključuje Arsić.
Na selu je uvijek bio običaj da, kad iznenada, gost stigne pred kuću domaćica pripremi kafu, kocku šećera i vodu a domaćin iz bureta natoči flašu najbolje rakije. Za zdravlje i birićet, valja se.
Autor: Srpskainfo
