Upitan, pred odlazak iz Srbije, šta će mu najviše nedostajati kad završi službovanje u Beogradu, ambasador jedne skandinavske zemlje nam je rekao: maline, ribizle, kupine, borovnice. Pričao je kako su se, u ovo doba godine, njegova deca otimala o povlasticu ko će od njih da ode na pijacu, jer su se već unapred radovala tezgama s gajbicama crvenog bobičastog voća, a svako je imao omiljeno, pa bi ono i prevagnulo.
– Uvek su se vraćali s prepunim kesama! Biće im teško, kad odemo odavde, da se naviknu da ovo voće kupuju u radnji po stotinak grama, plaćaju za to onoliko koliko bi u Srbiji za kilogram, i da na kraju zaključe da miris i ukus nisu ni približni ovdašnjem – bio je iskren diplomata.
[ads1]
I dok njegovi zemljaci i drugi „zapadnjaci” ove dragocene voćke rado stavljaju u jela od mesa (naročito su omiljene kao sosovi uz divljač i pečenje), kod nas se one ipak najviše koriste za slatkiše. Mekani patišpanj s ribizlama, mafini s kupinama, sladoled od malina, krem od borovnica, recepti su slični, pa ipak svaki ima neki sopstveni „šmek” koji ga čini jedinstvenim.
Nutricionisti bi verovatno sad upozorili da je ovo najmanje poželjan način da se jede ovo izuzetno zdravo voće (u koje se ubrajaju i brusnica, ogrozd, šumska jagoda) – poznato je da blagotvorno deluje na metabolizam, čuva nas od viška kilograma, jača imunitet. Preporučuju se sveži i sušeni plodovi, sokovi i čajevi.
Ali, ko u ove vrele dane da odoli ledenoj poslastici od sočnih, kiselkastih bobica? Da bismo, ipak, udovoljili i stručnjacima, pre nego što ovakvom divotom završimo ručak, predlažemo i „ozbiljna” letnja jela: od tikvica, paprika, boranije, paradajza, ribe i piletine, po tradicionalnim i novim receptima.
politika.rs
[ads2]
