Tajanstveni vodopad na Romaniji

Zarastao u šumsko rastinje, vodopad Skakavac je pune četiri decenije, u ataru opustelog romanijskog sela Žeravice, bio skriven od ljudi poput Trnove Ružice. Prvi su do njega 2023. godine došli šumari. Potom je grupa entuzijasta napravila stazu i most do ove prirodne atrakcije koju već drugu godinu zaredom posećuju planinari, a odskora stižu i turisti.

Vodopad se nalazi u šumi Tisovac, na 20. kilometru od Han Pijeska prema Olovu. Nastaje od istoimenog bistrog planinskog potoka dugog oko 100 metara koji se obruši niz stene i sigu u rečicu Varošnicu, a ona se potom uliva u Stupčanicu.

Zaboravljen u vihoru rata

U vihoru rata u Bosni krajem 20. veka ostao je zaboravljen, a onda je zahvaljujući internetu i društvenim mrežama preko noći postao popularan ili kako to danas vole da kažu – viralan. Tome je kumovao Cviko Todić, predsednik Planinarsko-ekološkog društva „Visočnik” sa Han Pijeska. On je snimak ove vodene atrakcije postavio na izuzetno posećenu stranicu „Gorštak.hp”.

– Pričao mi je o vodopadu drugar Gordan Golijan. Video sam ga prvi put 2015. godine s vidikovca iznad sela Žeravice. Beo, bučan, penušav, slivao se s velike visine. Malo je čak i meštana opštine znalo za ovaj dragulj. A onda se ispostavilo da je opisan u knjizi, koju sam našao u ovdašnjoj biblioteci „Branko Čučak”, koja nije slučajno proglašena za najbolju u Republici Srpskoj sa više od 37.000 naslova i 102 godine trajanja. U Programu dugoročnog razvoja Han Pijeska iz 1975. godine na 300 strana sve je popisano od lokaliteta, faune, flore, istorijskih znamenitosti. Sve lepo isplanirano, a vidimo koliko je ostvareno. Tadašnji urbanistički plan je obuhvatio i selo Žeravice, kao i prirodni fenomen Skakavac, kome smo se mi divili kao „novootkrivenom” – do njega je bilo planirano stazu trasirati – priča Todić.

On dodaje da je pre dve godine s kolegama šumarima popisivao drveće za potrebe Šumskog gazdinstva „Visočnik” u blizini vodopada.

– Tada sam prvi put došao do Skakavca, ledenice vise oko njega, on šušti, desetine izvaljenih stabala. Vodopad ima baldahin, tako da smo mogli da prođemo ispod slapa – priseća se Todić, pokretač akcije da se prokrči staza do vodopada i organizuje planinarski slet. S pet istomišljenika, entuzijasta, prionuo je na posao. Napravljen je most preko Sočanice, stepenice, klupe, markirana staza, postavljene table i putokazi.

– Uređena je staza do vodopada. Prosečena je trasa kompletno, deo staze usečen i bukvalno napravljen put. Siga je porozna, lako se obrađuje, pa smo u njoj usekli lopatama stepenice. Izgrađen je jedan mostić i sada od Varošnice do Skakavca – ne treba više od 10 minuta. Bilo je i problema – umalo reka nije odnela novi most, ali sve se rešilo i na kraju kad smo čuli zadovoljne komentare učesnika samo smo konstatovali da je vredelo – kaže naš sagovornik.

Zahvalan je svim ljudima i firmama koji su pomogli da se planinarski slet održi.

– Cilj svakog našeg sleta koji organizujemo je promocija jednog od mesnih područja opštine Han Pijesak. Početak ovogodišnjeg, osmog po redu, bio je u selu Žeravice. Prvo smo se uputili do vodopada, zatim smo posetili novosagrađenu Crkvu Svetog Ilije. Prošle godine je bilo 250 učesnika, a ove smo očekivali da ih dođe više od 300, ali je kiša prepolovila broj učesnika. Na stazi je bilo 150 planinara iz 16 društava – kaže naš sagovornik.

Prepričava kako je osvanuo lep dan, bez kiše, a vodopad je, kaže, bio kao Nijagara – kiša koja je padala prethodnih dana je pomogla da slap nabuja. Učesnici su imali priliku da prisustvuju i času iz istorije. Policajac Manojlo Mirović, poznat po svojoj ljubavi prema istoriji, ispričao je prisutnima kako je obližnje selo dobilo ime i kada je opustelo.

– Selo Žeravice opustelo je na Ilindan, drugog avgusta 1993. godine, tada su sve kuće popaljene, a stanovništvo izbeglo i rasulo se po celom svetu počevši od Han Pijeska, pa do Amerike i Australije. Ovo je, smatraju istoričari, najduži period kako je selo, koje se pominje u turskim dokumentima iz 1468. godine, pusto – rekao je Mirović.

On je podsetio i da se do polovine 15. veka ovde vadila ruda i prerađivala u rudarskim pećima – bilo je puno varnica, žeravica… U Dubrovačkom arhivu je ugovor iz 1492. godine s opisom kako se prerađivala ruda, kako je spirana u reci Varošnici i topila dok se ne dobije čelik. Deo čelika se prerađivao u oružje i oruđa, a deo se u vidu poluga vozio do Olova, gde je bila carina, odatle za Dubrovnik i dalje do Španije, Sirije i Egipta.

Gusta bukova šuma, isečena je za potrebe rudarskih peći.

U Žeravici nekad bilo 200 stanovnika

Selo Žeravice, staro bar šest vekova, pre minulog rata imalo je više od 200 stanovnika, a danas u njemu stalno žive dve povratničke porodice. U Crkvi Svetog Ilije, koju su sagradili nekadašnji stanovnici sela, prva liturgija služena je 2017.

Treba dodati da su učesnici planinarskog sleta dugog 12 kilometara, među kojima je najmlađa bila četvorogodišnja Evgenija Golijan, uživali i u izvrsnom pasulju koji je skuvao Siniša Marinković iz Vlasenice.

– Gde prođe planinarski slet, tu se prave vikendice, razvija turizam – naglašava.

Pištaljka za medveda

Samo nedelju dana posle sleta, do Skakavca je stigao prvi autobus izletnika iz Sarajeva.

– Vodiči su im bili sedmogodišnja Sofija i petogodišnji Njegoš Petrovski. Njihov deda je došao iz Makedonije kao vojno lice na službu u Han Pijesak, tu ostao, zakućio…

Sofija je nosila pištaljku, znatiželjnim turistima nije bilo jasno zašto sve vreme pišti – „Plašim medvede”, odgovorila je.

– Medveda u ovom kraju ima koliko hoćete. To je najstrašljivija životinja – samo mu treba dati do znanja da si tu, tapšanjem, pevanjem, pištaljkom – pojasnio nam je Todić ne krijući nadu da bi prirodne lepote mogle da ožive ovaj kraj bar u turističkom delu.

Planinari iz 16 društava na okupu