Reditelj Nikita Milivojević i ovo leto provešće radno. Već narednih dana kani se da počne probe predstave „Zelena čoja Montenegra” po delu Mome Kapora, odnosno „deficitarnu priču u našim vremenima: o pomirenjima i ljudovanjima” u dramatizaciji Stevana Kopirivice. U ambijentalnom prostoru u Budvi premijera predstave „Zelena čoja Montenegra” najavljena je za 30. jul, u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta, Gradskog pozorišta iz Podgorice i Grada teatra.
[ads1]
– Oduvek sam posebno voleo priče u kojima postoji mešanje vremena, prostora, stvarnog i nestvarnog, gde je sve na nejasnoj granici kada prestaje stvarnost, a počinje fikcija, jer se toliko prožimaju da ih je ponekad nemoguće razlikovati. U pozorištu je to uvek bilo nešto vrlo inspirativno za mene. „Zelena čoja Montenegra” je upravo jedna od takvih priča. Stevan Koprivica je napravio odličnu dramatizaciju tako da mi Cetinje, gde se odigrava radnja romana, deluje pomalo kao „Kazablanka” iz čuvenog filma, puno je neobičnih, zanimljivih likova, neverovatnih događaja, ljubavi, intrige, politike, strasti, prijateljstva. Sve to zajedno je, čini mi se, više nego dovoljno za uzbudljivu predstavu.
Vanredno stanje zaustavilo je vaš rad na predstavi „Nosorog” po delu Ežena Joneska u Novosadskom pozorištu. Da li je možda život postao apsurdniji od Joneska?
Život je već odavno apsurdniji od Joneska, dovoljno je da malo pažljivije pogledamo oko sebe ili otvorimo bilo koje dnevne novine i da se odmah uverimo u to. Jonesko će sasvim sigurno još dugo biti „aktuelan” pisac, ali kako stvari stoje njegov apsurd kao da polako menja žanr, postaje sve više „realistički” u odnosu na vlastitu stvarnost. U „Nosorogu” se lako može prepoznati deo te naše stvarnosti, ali je zapanjujuće koliko jedan manje poznati njegov komad, „Masakrarije”, ostavlja utisak kao da je direktno inspirisan aktuelnim događajima poslednjih meseci.
Tokomproteklog vremena izolacije završavali ste autorski projekat „Poslednji san Vilijama Šeksšira”, koji radite za teatar Orebro u Švedskoj. Kakav to Šekspirov san sanjate?
Šekspirovi komadi nas često podsećaju na varljivu nestalnost svega oko nas, u šta smo po ko zna koji put mogli da se uverimo i u ova poslednja dva-tri meseca, tako da i snovi u njegovim komadima imaju posebno zanimljivu ulogu. Ponekad otkrivaju tajne iz prošlosti, nose predosećaj budućnosti, ponekad služe samo da stvore komičnu zabunu, imaju erotske konotacije, dovode do transformacije karaktera. Predstava će biti jedno imaginarno putovanje kroz Šekspirov svet snova, spojiće različite likove, scene, tekstove u jedan mogući „san”. Kakav će on biti na kraju, to još uvek ne znam. Videćemo.
U trenucima „korona” predaha orezivali ste i vinovu lozu u svom vinogradu na Fruškoj gori. Kakav je spoj Šekspira i vina?
Pravljenje vina može da bude uzbudljivo kao i pravljenje predstave, mada kako vreme prolazi primećujem da se više obradujem kada mi neko pohvali vino, nego predstavu. Mene je vinograd poslednjih godina naučio raznim stvarima, pre svega strpljenju, tome da moramo da poštujemo ritam prirode. Stalno pokušavamo na razne načine da ubrzamo prirodu, i onda imamo ovo što imamo, sve nedovršeno, zbrzano, površno. Život nam liči na kinesku prodavnicu, sve je kopija: hrana, osećanja, umetnost. U svemu tome Šekspir je izgleda kao vino: što je stariji sve je bolji.
[ads2]
Vaša dramatizacija romana „Travnička hronika” Ive Andrića ocenjena je kao jedna od najboljih predstava u protekloj sezoni. Iako je za mnoge bila favorit. nije se našla u selekciji ovogodišnjeg Sterijinog pozorja?
Verujte mi da to uopšte nije iznanađenje, svi znamo šta je razlog tome. Ja ću za Sterijino pozorje očigledno još dugo vremena biti rersona non grata. Na prvim probama smo se čak pomalo i šalili na tu temu, jer smo unapred znali da za nas neće biti mesta na listi selektora. Posle toliko godina u pozorištu mnogo toga znate unapred. Kod nas je ta vrsta malih, ličnih „osveta” nešto uobičajeno, na to morate u startu da računate. Kao kada kupite nova kola, znate da će se sigurno naći neko da vam zapara oštrim predmetom preko vrata, tako da nema razloga da se iznenadite kada se to desi. Najbolji odgovor na sve to je u našoj predstavi, Andrić kaže: „Da bi se nekud stiglo i nešto postiglo, potrebno je u nas mnogo. Kao i svuda u svetu, možda i više. Pre svega treba proći, po dubokoj tami, kroz blatnjavo selo i čopor nevezanih pasa u njemu. Pa posle toga, ako šta ostane od tebe, sačekati jutro, pojaviti se tamo negde među ljudima, ispavanim, ornim za borbu i razgovor, i biti takav kakvi su i oni i, po mogućnosti, jači i bolji od njih.”
Šekspir festival u znaku komedije
Da li ste definisali sliku ovogodišnjeg Šekspir festivala u Čortanovcima? Kakvi su vam planovi, a kakve bile ambicije?
Šekspir festival je bio spreman za početak kada je krenula sva ova nesreća sa virusom. Ono što smo planirali za ovu godinu u dogovoru sa trupama uspeli smo da prebacimo za naredni festival, 2021. Zbog nemogućnosti putovanja stranih trupa ovogodišnji festival biće u znaku domaćih predstava, rađenih naravno po delima Šekspira. I to će biti uglavnom komedije. Namera nam je da na Šekspir festivalu ove godine pre svega vratimo osmeh ljudima u gledalištu . Inače kao i drugi festivali, datum početka morali smo da pomerimo, tako da ćemo ga održati od 20. do 24. avgusta.
politika.rs
