Start-stop sistem u automobilima – više štete ili koristi?
Start-stop sistem u automobilima postao je standard u poslednjoj deceniji, naročito kod vozila sa manjom potrošnjom goriva i strožim ekološkim normama.
Ovaj sistem automatski gasi motor kada vozilo miruje, na primer na semaforu, i ponovo ga pokreće kada vozač pritisne kvačilo ili otpusti kočnicu.
Glavna ideja je smanjenje potrošnje goriva i emisije štetnih gasova u gradskim uslovima vožnje. Iako deluje kao jednostavno rešenje, on ima svoje prednosti i mane.
Najveća prednost start-stop sistema jeste ušteda goriva, posebno u urbanim sredinama gde vozači često staju i kreću. Testiranja pokazuju da se potrošnja može smanjiti od 3 do 10 procenata, u zavisnosti od stila vožnje i saobraćajnih uslova.
Pored toga, smanjuje se i emisija ugljen-dioksida, što doprinosi zaštiti životne sredine. Za proizvođače, ovaj sistem je koristan jer pomaže u ispunjavanju ekoloških standarda.
Ipak, sistem nije bez nedostataka. Često paljenje i gašenje motora dovodi do većeg opterećenja akumulatora i elektropokretača. Zbog toga vozila sa start-stop sistemom imaju jače i skuplje akumulatore, što povećava troškove održavanja.
Takođe, u nekim situacijama vozač može primetiti blago kašnjenje pri ponovnom pokretanju motora, što može biti neprijatno.
Još jedan problem je to što start-stop sistem ne donosi značajnu korist na autoputevima i otvorenim putevima, gde se motor retko gasi. Dakle, njegova najveća efikasnost pokazuje se u gradskim gužvama. Međutim, za vozače koji pretežno voze van grada, ovaj sistem nema veliku ekonomsku opravdanost.
Start-stop sistem, sve u svemu, predstavlja koristan dodatak modernim automobilima, ali nije univerzalno rešenje. On može doprineti uštedi goriva i smanjenju emisije, ali istovremeno donosi i dodatne troškove održavanja. Vozači treba da procene da li im se isplati, zavisno od tipa vožnje i uslova u kojima najčešće koriste automobil.
Izvor: B92
