Šta je MAKROBIOTIČKA ISHRANA? Osnovna pravila, prednosti i mane

Makrobiotičku ishranu je prvi razvio japanski filozof po imenu Džordž Ohsava. Verovao je u holistički pristup zdravlju koji uključuje mnoge aspekte životnog stila, od ishrane i vežbanja do meditacije, pa čak i ‘jin i jang’ energije određene hrane.

Makrobiotika se fokusira na izbor organskih, lokalno uzgojenih i sezonskih proizvoda. Uopšteno govoreći, makrobiotička ishrana je podeljena na sledeći način:

Oko 40-60% vaše hrane = integralne žitarice kao što su smeđi pirinač, ječam, ovas, heljda
Oko 20-30% vaše hrane = voće i povrće
Oko 10% – 25% = pasulj i proizvodi od pasulja kao što su tofu, miso i tempeh, kao i morsko povrće kao što je morska alga

Neki ljudi takođe uključuju male količine kiselih krastavaca i fermentisanog povrća, orašastih plodova, semenki, a povremeno i malo mesa ili ribe.

Makrobiotička dijeta takođe ima preporuke za način života, uključujući:

• Jede se samo kada ste gladni i pijete samo kada ste žedni
• Temeljno žvakanje hrane dok se ne razblaži pre gutanja
• Za kuvanje i skladištenje hrane koristite samo prirodne materijale kao što su drvo, staklo i porcelan
• Izbegavajte mikrotalasne pećnice i električne ploče za kuvanje
• Prečišćavanje vode pre kuvanja ili pijenja
• Izbegavanje aromatizovanih, kofeinskih ili alkoholnih pića

Sledbenici mogu usvojiti makrobiotičku ishranu na malo drugačije načine, pri čemu se neki veoma striktno pridržavaju pravila o pripremi hrane, kuvanju i jedenju, dok su drugi opušteniji i slede ova pravila samo umereno.

Koje su prednosti makrobiotičke dijete?

Makrobiotika nije toliko ‘dijeta’ koliko životni stil – jednostavno rečeno, manje se radi o kontroli težine, a više o stvaranju uravnoteženog načina života pri čemu je hrana jedan od kamena temeljaca filozofije.

Ako je gubitak težine vaš cilj, onda ćete usvajanjem makrobiotičkog načina ishrane verovatno izgubiti težinu, ali pazite da hranu bogatu proteinima ne zamenite previše ugljenih hidrata. Skrobni ugljeni hidrati poput žitarica i pirinča lako mogu da vam nabace još koji kilogram. Istraživanja sugerišu da makrobiotički režim ima pozitivan efekat na zdravlje srca , a studije takođe izveštavaju o nižim lipidima i holesterolu u krvi, plus prednosti u upravljanju krvnim pritiskom. Ovo je delimično zahvaljujući biljnoj prirodi režima sa niskim sadržajem masti i visokim sadržajem vlakana.

Dijetetski aspekti plana su takođe korisni za one sa dijabetesom tipa 2, kao i za nedijabetičare koji doživljavaju reaktivnu hipoglikemiju  – to jest, izuzetno nizak nivo šećera u krvi oko četiri sata nakon obroka.

Koji su negativni aspekti makrobiotičke dijete?

Za mlade, starije i one koji su bolesni ili im je dijagnostikovana hronična bolest, poput raka, stroga dijeta koja ograničava određene grupe hrane može ozbiljno ograničiti unos hranljivih materija. Studije su pokazale da određeni minerali i vitamini mogu biti ograničeni , uključujući kalcijum, gvožđe, vitamine B12 i D, kao i proteine. Za one koji su već slabi i imaju manju težinu, ovakva ograničena ishrana možda neće obezbediti varijacije i kalorije potrebne za podsticanje oporavka, a za normalne zdrave pojedince, posebno decu, strogi režim može ograničiti rast i razvoj .

Uz to, postoje elementi makrobiotičke dijete koji mogu biti od pomoći, sve dok se primenjuje na manje restriktivan način. Konzumiranje više voća i povrća i smanjenje unosa soli, šećera i masti može imati pozitivan efekat, posebno kao što je gore navedeno na zdravlje srca. Međutim, takođe je moguće ostvariti ove prednosti pridržavanjem zdrave, uravnotežene dijete.

Može li makrobiotička dijeta pomoći u lečenju hroničnih bolesti?

Pojedini izveštaji sugerišu terapeutski efekat za neke pacijente sa hroničnom bolešću. Međutim, do danas, naučne studije nisu bile u stanju da dokažu efikasnost, što znači da su potrebna dalja istraživanja pre nego što bilo kakve takve tvrdnje budu opravdane. Rizici povezani sa neadekvatnošću u ishrani, društvenim ograničenjima zbog stroge prirode plana, kao i mogućim kašnjenjem u primeni konvencionalnijih medicinskih tretmana su glavni uzroci zabrinutosti.

Koji su dugoročni efekti makrobiotičke dijete?

Kao što je ranije navedeno, ljudi koji se pridržavaju makrobiotičke dijete tokom dužeg perioda mogu uživati u nižem krvnom pritisku i smanjenom riziku od srčanih oboljenja. Dijabetičari i oni sa loše kontrolisanom glukozom u krvi takođe mogu smatrati da je dugoročno usvajanje korisno u upravljanju nivoima glukoze u krvi.

Elementi ishrane mogu biti korisni za žene jer izgleda da one koje prate makrobiotičku ishranu imaju umereno smanjen nivo cirkulišućih estrogena. Ovaj efekat je verovatno zbog toga što je ishrana bogata integralnim žitaricama koje takođe mogu biti od koristi ženama u postmenopauzi. Hrana od integralnih žitarica obezbeđuje obilje korisnih jedinjenja, posebno fitoestrogena, uključujući lignane, koji mogu pomoći u održavanju osetljivosti na insulin i kontroli težine nakon menopauze.

Imajte na umu: ako razmišljate o pokušaju bilo kakvog oblika dijete, prvo se konsultujte sa svojim lekarom da biste bili sigurni da to možete učiniti bez rizika po zdravlje.