Pravosudne institucije na nivou BiH, pod očiglednim uticajem sarajevske politike, ne odustaju od višegodišnje primene dvostrukih aršina prema osumnjičenima za ratne zločine, kao oprobanog „modela” za diskriminaciju srpskih žrtava. Dok s jedne strane na razne načine amnestiraju Bošnjake osumnjičene za zločine nad pripadnicima srpskog naroda, s druge nastavljaju da hapse Srbe i po već uhodanoj „šemi” određuju im pritvor. Tako je iza brave završilo i 18 Srba koji su po nalogu Tužilaštva BiH uhapšeni u prvim danima ovog meseca (u Novom Gradu, Bijeljini, Sokocu, Zvorniku i Rogatici). Ista sudbina najverovatnije čeka još osam bivših pripadnika Vojske Republike Srpske, uhapšenih pre dva dana.
Kao ni u ostalim ranijim slučajevima, Sud BiH nije u pritvor poslao ni četvoricu Bošnjaka (Nezira Agana, Vahida Alađuza, Senada Gadža i Sulja Hebiba), koji su takođe uhapšeni pre nekoliko dana. Njima su određene samo uobičajene mere zabrane i pušteni su da se brane sa slobode. Oni su, prema navodima iz Tužilaštva BiH, osumnjičeni za teške zločine nad srpskim civilima na području sarajevskih naselja Hrasnica, Butmir i Sokolović kolonija, uključujući i ubistvo najmanje osam zarobljenih Srba.
U poslednjoj akciji hapšenja u Bijeljini (3. decembra), uhapšen je, i to treći put, i general Goran Sarić, ratni komandant specijalne policije MUP-a Republike Srpske, zbog navodnih zločina nad Bošnjacima u tom gradu. Ranije su protiv njega – na osnovu, kako se na kraju pokazalo, lažiranih optužnica – vođena dva sudska postupka: za ratna dešavanja u sarajevskom naselju Nahorevo 1992. i u Srebrenici 1995. godine. U oba predmeta Sarić je oslobođen. Nakon žalbe i medicinskih dokaza o teškom zdravstvenom stanju, pušten je na slobodu.
Diskriminatorski odnos pravosudnih institucija na nivou BiH nije prepoznatljiv samo u slučajevima (ne)određivanja pritvora. Dvostruki principi primenjuju se i prilikom kvalifikacije krivičnog dela ratnog zločina, kao i pri izricanju presuda. Osumnjičenim Srbima sudi se isključivo na osnovu Krivičnog zakona BiH, donesenog posle rata, dok se u slučaju Bošnjaka primenjuje Krivični zakon SFRJ, koji je mnogo blaži u svim elementima. Maksimalna zatvorska kazna koja se može izreći po prvom, strožem zakonu je do 40 godina, a po drugom je upola manja – do 20 godina.
Simo Tuševljak, dugogodišnji glavni inspektor MUP-a Republike Srpske za istrage krivičnog dela ratnog zločina, kaže da je dužina izrečenih zatvorskih kazni za ista krivična dela u ogromnoj disproporciji kad se presuđuje za zločine nad Bošnjacima i zločine koje su Bošnjaci počinili nad Srbima.
„Srbe terete uglavnom za krivična dela protiv čovečnosti i primenjuje se novi krivični zakon BiH, upravo zbog visine kazne koju on propisuje. Kad je reč o zločinima počinjenim nad Srbima, taj zakon nije primenjen ni u jednom slučaju, bez obzira na to što su dela za koja se terete identična delima za koja su osumnjičeni Srbi”, rekao je Tuševljak za „Politiku”.
[ads2]
U poslednjim ratnim dešavanjima u BiH, prema njegovim rečima, ubijeno je više od 20.000 srpskih civila i proterano na stotine hiljada Srba, što, kako kaže, govori o „neprocesuiranju i neuravnoteženom postupanju Suda i Tužilaštva BiH kad je reč o obimu zločina koji su počinjeni nad pripadnicima srpskog naroda”. U visoko osetljivim predmetima, napominje Tuševljak, još nema pravosnažnih presuda.
Odeljenje za ratne zločine Suda BiH pravosnažno je osudilo 281 osobu i izreklo zatvorske kazne u ukupnom trajanju od 3.024 godine. Više od dve trećine su Srbi, koji su u proseku osuđeni na 13 godina zatvora, a Bošnjaci i Hrvati na oko sedam godina.
Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina i traženje nestalih lica, smatra da pravosudne institucije na nivou BiH „ne doprinose jednakosti građana pred zakonom” i da praksa primene dvostrukih aršina „više nije floskula, već pravilo ponašanja Suda BiH”.
politika.rs
