Teško je zamisliti bilo kakvu proslavu bez torte i kolača, ali kada se izgubi mera – pa još ako ishrana u kojoj je zastupljeno mnogo belog, rafinisanog, prerađenog šećera traje dugi niz decenija – ovakav užitak na kraju, nažalost, dovodi do mnogo negativnih posledica po zdravlje. Stručnjaci tvrde da je šećer koji se nalazi u slatkišima, veštačkim i gaziranim pićima i konzervisanoj hrani, kada se koristi u velikoj količini, jedan od najvećih neprijatelja ljudskog zdravlja.
[ads1]
Potreba za slatkišima je prirodna i potiče još iz detinjstva: majčino mleko kojim se beba hrani u prvim mesecima života je slatkasto. Ali, i kada prestanu s dojenjem bebe, mnoge majke deci poboljšavaju ukus prvih obroka sladeći ih medom ili šećerom, a potom ljudi, i kad odrastu, sami sebi nastave da priređuju slatke užitke.
Zašto jedemo slatkiše i šta nam oni zamenjuju? Da li slatkišima sebe tešimo ili nagrađujemo? Da li mučimo svoje telo zarad kratkog osećaja prijatnosti u ustima? Koliko su nam slatkiši zaista potrebni? Postoji li pravilo o količini slatkiša koje možemo pojesti, a da to ne škodi zdravlju, da li je to bolje činiti pre ili posle jela, ujutru ili uveče?
Ovo su tek neka od brojnih pitanja na koje bi sladokusci voleli da dobiju odgovor od stručnjaka za ishranu, a oni kažu da je s vremena na vreme šećer zaista potreban organizmu. Naravno, nisu nam neophodni slatkiši, već samo ugljeni hidrati. Ogromna je razlika između rafinisanog šećera i prirodnih ugljenih hidrata, koji postoje u voću, povrću, žitaricama ili mahunarkama. Poželjnije je jesti voće, jer prosti, odnosno beli šećer dovodi do naglog porasta glukoze u krvi, a voćni šećeri se polako apsorbuju, insulin se luči lagano, pa su skokovi glukoze u krvi znatno manji. Zato se porcija voća od 150 do 200 grama, kao i sveže pripremljeni sok, preporučuju u prepodnevnoj i poslepodnevnoj užini između obroka.
Problem nastaje kada se često jedu veće količine slatkiša. Povećan unos šećera u ishrani je glavni razlog za stvaranje viška kilograma i gojaznost.
Osim toga, u toku rasta velike količine slatkiša oštećuju zdravlje zuba dece, a šećer utiče i na izgled kože i tena, i ponekad je krivac za pojavu akni i bubuljica.
Varaju se i oni koji nekim slatkim zalogajem misle da će brzo utoliti glad. Osećaj sitosti traje kratko, a telo je samo dobilo mnogo kalorija, a nedovoljno hranljivih materija. U slatkišima se nalaze loši, prosti ugljeni hidrati, koje treba izbegavati, ali ako su oni jedino pri ruci, dobro dođu kod naglog pada nivoa šećera u krvi, ali samo kod dijabetičara. Tada treba reagovati brzo i popiti čašu vode u kojoj je razmućen šećer ili pojesti nešto slatko, a preporučuje se parče čokolade, voćni sok, med, hleb i džem.
[ads2]
VOĆNA SALATA
Potrebno je:
- manja dinja
- 4 kašike malinovače ili višnjevače
- 2 kašike limunovog soka
- 2 kašike šećera
- 2 kruške
- 300 g malina ili višanja (smrznutih ili iz kompota),
- 350 g ananasa
- 2 kašike konzerviranih brusnica
- 4 kašike belog vina
Dinju oprati, raspoloviti, izvaditi seme, izdubiti „meso” i izrezati ga na kocke, a koru sačuvajte. Preko kockica dinje preliti malinovaču ili višnjevaču i limunov sok sa šećerom. Ostaviti da upije sokove. Za to vreme oljuštiti kruške, očistiti od semena i naseckati na kockice, takođe očistiti i iseckati ananas, dodati maline, pa sve skupa pomešati s dinjom. Preko toga preliti belo vino. Oštrim nožem izrezati rubove kore dinje u cik-cak, složiti voće, ukrasiti šlagom, ohladiti i servirati. Može se servirati i u staklenoj činiji.
S dinjom se može kombinovati i drugo voće po želji, poput banane, borovnice, lubenice…
politika.rs
