Članstvo Srbije u NATO podržalo bi 11 odsto građana Srbije, pet odsto je neodlučno, a 84 odsto je protiv, saopštio je Institut za evropske poslove.
Istraživanje instituta sprovedenog od 10. do 17. marta pokazalo je da 40 odsto građana smatra da ulazak Srbije u NATO predstavlja uslov za priključenje EU, da je taj stav zastupljeniji kod muškaraca mlađih od 45 godina, sa završenom srednjom školom kao i stanovnika Istočne i Južne Srbije.
Navodi se da 17 odsto ne zna odgovor na ovo pitanje, dok 43 odsto misli da Srbija ne mora da postane članica NATO-a ukoliko želi u EU.
Političar koji najviše podržava bliske odnose sa NATO-om, kako se navodi, po mišljenju 23 odsto građana je lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, petina smatra da je to predsjednički kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić, a 16, 6 odsto smatra da je to predsjednički kandidat Vuk Jeremić.
Nešto manje od 30 odsto građana ne zna odgovor na ovo pitanje, dok su ostali političari pomenuti u manje od dva slučaja.
Kada su u pitanju razlozi bombardovanja Srbije, istraživanje je pokazalo da nešto manje od 40 odsto građana glavni razlog smatra politiku Slobodana Miloševića, 17,6 odsto tvrdi da je razlog etničko čišćenje Srba na Kosovu, 11,3 odsto navodi političke interese, dok oko 7 odsto građana ne zna da navede nijedan razlog.
Ostali odgovori pominju se sa frekvencijom manjom od pet odsto i tiču se strateškog položaja Kosova, negativnog stava prema Srbiji i njenom razvoju, kao i vojnih i ekonomskih interesa SAD, demonstracije moći i etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu.
Izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja prihvatilo bi nešto manje od trećine građana, četiri odsto je neodlučno, dok 64 odsto ne prihvata izvinjenje.
Petina građana vidi korist od članstva u NATO-u, svaki deseti građanin ne zna da odgovori na ovo pitanje.
Od članstva u NATO-u ne vidi korist 70 odsto, a to su prije svega muškarci, građani starosti od 45 do 59 godina, kao i ispitanici sa najviše završenom srednjom školom, navodi se u saopštenju.
Agencije