Šimširika je je rasprostranjena na svim osunčanim i stenovitim prostorima do 1.200 metara nadmorske visine. Zbog lepote žutih cvetova koji se javljaju u aprilu i junu, sadi se i kao ukrasna biljka.
Raste kao listopadni razgranati trnoviti žbun visine do tri metra. Cveta u obliku visećih grozdova, a plod ima oblik duguljaste crvene bobice kiselkastog ukusa, u čijem središtu se nalaze dve do tri semenke. Žutika je i medonosna biljka koju pčele obožavaju, a „proizveden“ med je prijatnog mirisa i ukusa, žute boje.
Lekovito lišće žutike sakuplja se u vreme cvetanja, crvene bobice se beru u avgustu i septembru, a kora stabljike i korena se prikuplja u kasnu jesen ili u rano proleće. Bobice bez peteljki se suše na suncu ili „čistom“ vazduhu. Ako je vreme vlažno, suše se u umereno zagrejanoj rerni. Nakon sušenja i dalje treba da zadrže prirodnu crvenu boju.
[ads1]
Kora korena sadrži niz alkaloida, među kojima su najvažniji berberin, berbamin, oksiakantin i oksiakantin-vinetin. Sadrži i druge delotvorne materije kao što su palmatin, jatrorizin, kolumbanin, šećer, skrob, hemiceluloza.
Ovaj lekovit napitak može da se koristi samo po preporuci lekara a priprema se tako što se kašičica osušene kore korena kratko prokuva u 2 dl vode. Sadržaj se zatim ostavi da odstoji 5 minuta, procedi i pije bez šećera u gutljajima, najviše 2 šoljice dnevno. Na isti način priprema se i čaj od osušenog lišća žutike.
[ads2]
Istraživanja su pokazala da je žutika, zbog zavidnih količina berberina, delotvorna i u lečenju rana, ekcema, psorijaze, reumatizma, natečenih očiju.
Ne treba je koristiti duže od šest nedelja.
Izvor: Domaćinska kuća
Autor: Svetlana Kovačević