Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.
Đubrenje vinograda se obavlja više puta u toku godine, odnosno pri proizvodnji sadnog materijala, pre i za vreme zasnivanja zasada kao i za vreme redovne proizvodnje grožđa. Kako bi se odredio optimalni rok upotrebe đubriva, potrebno je naime, dobro poznavanje fiziološke osnove ishrane vinove loze u određenoj fazi proizvodnje. Đubrenje vinograda pri redovnoj proizvodnji grožđa obavlja se u toku jeseni, zime, proleća i leta. Đubrenje u toku mirovanja obavlja se sa većim količinama i to uglavnom sa organskim i makro đubrivima. Đubrenje u toku vegetacije obavlja se sa manjim količinama makro đubriva. Sve je više naučnih dokaza da je mnogo bolje korišćenje i efekat đubriva ukoliko se ova upotrebe u drugoj polovini zime tj. neposredno pred kretanje sokova u čokotu vinove loze.
[ads1]
Pri upotrebi azotnih mineralnih đubriva, ukoliko se ova koriste rano u jesen i u toku zime, svakako treba ići na amidne ili na amonijačne forme azota. Ukoliko se vinograd đubri ovim đubrivima krajem perioda mirovanja, veću energiju korišćenja imaju nitratne ili amonijačno -nitratne forme.
Postoje brojni načini đubrenja vinograda, ali se svi oni mogu grupisati u: đubrenje po površini, dubinsko đubrenje i posebni načini đubrenja.
Đubrenje po površini je najstarije, najjednostavnije ali i najmanje efikasan način. Efekat ovog načina đubrenja je posebno mali kada se radi o korišćenju đubriva sa slabo pokretljivim elementima, na težim tipovima zemljišta i uslovima suve klime.
[ads2]
Pri dubinskom đubrenju razlikujemo nekoliko varijanti: unošenje đubriva pri istovremenom kultiviranju ili tanjiranju zemljišta. Druga mogućnost đubrenje u brazde koje se prethodno otvore plugom na određenom udaljenosti od čokota i sa dubinom od 20-30 cm. Treći način je podrivačem na dubinu podrivanja od 35-60 cm. U odnosu na ostale načine dubinskog đubrenja ovaj ima najveći efekat, jer pored hemijske dostupnosti hranljivih elemenata stvaraju se i ostali uslovi njihovog boljeg korišćenja. Četvrti, u jamiće koji se kopaju sa dve ili sve četiri strane čokota. Ovaj način đubrenja je veoma podesan pri korišćenju organskih ili organo-mineralnih đubriva.
Potrebe vinove loze za hranljivim materijama nisu podjednake u svim fazama rasta i razvića. U periodu intenzivnog porasta lastara i formiranja bobica, loza najviše koristi azot, te u ovom periodu treba biti obezbeđena potrebnom količinom ovog elementa. Vinova loza fosfor najviše koristi u periodu cvetanja i formiranju organa plodonošenja. Najveće potrebe vinove loze su u kalijumu i kalcijumu u drugoj polovini vegetacije, odnosno za vreme sazrevanja grožđa i zdrvenjavanja lastara.
Izvor: Domaćinska kuća
