U Andrićevom institutu, a u okviru Sajma knjiga u Andrićgradu, juče je promovisana knjiga „Srbija i jezički sukob u Jugoslaviji 1967.“ koju je objavio Institut za noviju istoriju Srbije. O knjizi su govorili autor dr Slobodan Selinić i direktor Instituta za noviju istoriju Srbije dr Mile Bjalajac.
U knjizi se razmatra odnos prema federalizmu, konfederalizmu, nacionalizmu, liberalizmu i dogmatizmu. Mnogi smatraju da će upravo ova knjiga biti nezaobilazni prilog istoriji SKJ, ali i istorijama kulturnog, društvenog i naravno političkog života socijalističke Jugoslavije.
Bjelajac tvrdi da Selinićeva knjiga otvara pitanje ko je začetnik pokretač „jezičkog pitanja“ krajem 1966. godine.
[ads1]
„Bilo je to vreme kada je politički konkretan govor prozivao zlokobni unitarizam i njegov svekoliki pritisak. Nije se javno izgovaralo, ali se podrazumevalo srpski. Otvarati nacionalno pitanje u multietničkoj zajednici, a ne voditi računa o načinu izlaganja i efektima, vodi, makar i neželjeno, do eskalacije konflikata pa i najtežih posledica. Kolega Selinić ušao je ovom knjigom u rasprave iz kojih nema izlaska. Deluje fatalistički, ali ova tema je ne samo istorijska nego i deo našeg vremena, a biće i budućnosti.“
Autor knjige, dr Slobodan Selinić, rekao je da su počeci istraživanja ove teme vezani za pokušaj da se u Istorijskom arhivu Beograda pregledaju dokumenta koja bi mogla da budu relevantna za istraživanje položaja Srbije u jugoslovenskoj federaciji krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka i da su tokom sondiranja terena u građi Gradskog komiteta Beograda došli do partijskih izveštaja o jezičkom sukobu marta i aprila 1967. godine.
„Bilo je dovoljno videti da se u tim redovima nalaze imena tako značajnih ličnosti i intelektualaca poput Mihiza, Matije Bećkovića, Antona Isakovića, Ljubomira Simovića, Duška Radovića i drugih, pa odmah shvatiti da je reč o dokumentima koja u sebi kriju izvore za značajnu temu.
[ads2]
U martu 1967. godine u prvi plan izbija jezički sukob podstaknut Deklaracijom o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika. Time je otvoren sukob u sredini u kojoj je jezičko pitanje uvek bilo pogodno za opipavanje pulsa u društvu u pogledu međunacionalnih odnosa i nacionalnog pitanja.“
Važno je napomenuti da u svojoj knjizi Selinić spor oko jezika posmatra bez ideološkog ili nacionalnog vrednovanja, držeći se osnovnih stavova iznetih u dokumentima i ocene njihovog značaja za društvene prilike i međunacionalne odnose u tadašnjoj Jugoslaviji.
Ovom promocijom zaključen je program prvog dana Sajma knjiga u Andrićgradu.
iskra.co
