Rezidba vinove loze jedan je od najvažnijih poslova u vinogradu i obavlja se tokom perioda mirovanja – od opadanja lišća u jesen do kretanja pupoljaka u proleće. Iako naizgled rutinski posao, vreme i način rezidbe direktno utiču na rast, rodnost i dugovečnost čokota.
Kada će se loza orezivati zavisi od više faktora – sorte, tipa rezidbe (kratka, duga ili mešovita), ali i klimatskih uslova područja u kojem se vinograd nalazi.
Rana ili kasna rezidba – šta odabrati?
U principu, ranija rezidba podstiče ranije kretanje pupoljaka u proleće. Zbog toga se primenjuje u mladim vinogradima ili kod čokota kojima je potreban snažniji vegetativni porast.
Sa druge strane, kasna rezidba usporava kretanje pupoljaka i cvetanje. Ova praksa ima poseban značaj u područjima gde su česti prolećni mrazevi, jer se odlaganjem vegetacije smanjuje rizik od izmrzavanja. Dodatna prednost je što se berba tada često odvija u toplijim danima, pa rod može biti kvalitetniji i obilniji.
Šta zapravo donosi rod?
Kod vinove loze razlikuju se tri vrste drvenastih delova: staro drvo (višegodišnje grane), dvogodišnje grane – odnosno prošlogodišnji lastari, i jednogodišnji lastari izrasli u prethodnoj vegetaciji.
Osnovno pravilo je jasno: rod daje jednogodišnji lastar koji je izrastao iz dvogodišnje grane. Lastari koji izbijaju direktno iz starog drveta uglavnom nisu rodni, ali imaju veliku ulogu u obnavljanju i pravilnom formiranju čokota.
Pravilan odnos luka i kondira
Jedno od ključnih pravila rezidbe odnosi se na položaj kondira i luka. Kondir mora biti postavljen niže od luka, jer je kod vinove loze izražen polaritet – viši delovi dobijaju više hranljivih materija. Ako se ostavi previše pupoljaka na višim delovima, čokot će se svake godine „penjati“ naviše i izgubiti pravilan oblik.
U praksi, međutim, situacija nije uvek idealna. Ako nema dva dobro razvijena lastara, rešenja ipak postoje. Kada je prisutan samo jedan kvalitetan lastar, on se ostavlja kao kondir sa dva pupoljka, dok se luk uzima sa niže pozicioniranog, dobro razvijenog lastara. Ukoliko nema razvijenih lastara na dvogodišnjem drvetu, može se iskoristiti lastar iz starog drveta – ne zbog roda te godine, već radi obnove čokota.
Kada čokot „pobegne“
Ako je čokot tokom godina izgubio pravilan oblik, problem se može ispraviti ostavljanjem zaštitnog kondira. Njegova uloga nije povećanje prinosa, već formiranje nižih lastara koji će omogućiti pravilnu rezidbu naredne godine i očuvanje željene širine i visine čokota.
Debljina lastara – važnija nego što se misli
Prilikom izbora lastara za rezidbu često se greši. Predebeli lastari, iako deluju snažno, sadrže više vode, osetljiviji su na mraz i neretko daju slabiji rod. Idealna debljina je približna debljini olovke – takvi pupoljci su otporniji na niske temperature i daju stabilan i kvalitetan prinos.
Rezidba i „suzenje“ loze
Svaki rez predstavlja otvorenu ranu. Ako se rezidba obavi kasno, na primer u martu, rana sporije zarasta i dolazi do pojave takozvanog „suzenja“ loze – isticanja sokova. Tek kada suzenje prestane i rana se zatvori, sokovi kreću ka pupoljcima koji potom bubre.
Kod ranije rezidbe, obavljene tokom zime, rana do proleća uglavnom zaraste, pa nema suzenja i vegetacija počinje bez zastoja.
domacinskakuca.rs
