Poduhvat vredan oko osam miliona evra uspešno napreduje, a četvrt veka nakon rušenja hram će ponovo zablistati nad gradom na Neretvi.
Građevinski radovi ulaze u završnicu. Majstori su ovih dana zauzeti pripremama za rad na centralnoj kupoli Sabornog hrama Svete Trojice u Mostaru, simbola pravoslavlja u Hercegovini, koji je srušen u junu 1992.
U Eparhiji zahumsko hercegovačkoj zadovoljni su napretkom poduhata započetog 2010. godine.
– Gradnja hrama, krajem 19. veka, trajala je deset godina, toliko će, otprilike, trajati i obnova – kaže paroh mostarski Radivoj Krulj.
U to vreme najveću i najvišu pravoslavnu crkvu na Balkanu neimari s gradili od 1863. do 1873. godine. Monumentalan i skup poduhvat tada su izdašno pomogli i carska Rusija i turski sultan Abdul Aziz, koji je darovao 100.000 groša.
Završni pečat na, činilo se bezvremeno zdanje, utisnuli su grčki ikonopisci i čuveni arhitetkta Momir Korunović, koji je početkom 20. veka podigao ulaznu kapiju, portal po kome je mostarska crkva bila čuvena.
Saborna crkva u Mostaru srušena je i do temelja spaljena u junu 1992. godine, a do danas niko za to nije odgovarao. U to vreme grad je bio pod kontrolom HVO.
Inicijativa za obnovu hrama pokrenuta je 2008. godine, a dve godine kasnije počeli su radovi. Posao je sada poodmakao, prva „zidarska“ faza, vredna 400.000 evra, privodi se kraju, a sledi, ništa manje zahtevna i skupa, obnova enterijera, postavljanje fresaka i ikona, ukrašavanje.
Obnovu hrama pomogao je i UNESCO i Vlada Srbije. Kada je u aprilu posetio gradilište, premijer Srbije Aleksandar Vučić obećao je 500.000 evra, a do sada je uplaćeno 200.000 evra, kažu u Eparhiji. Ne sumnjaju da će i preostali obećani novac uskoro biti na računu.
– Pomoć je obećala i Turska razvojna agencija TIKA, ali oni imaju dosta složen postupak odabira izvođača – kaže paroh Krulj.
Prošlog leta, prvi put nakon 24 godine, na hramovnu slavu, oglasila su se zvona mostarske crkve Svete Trojice. Mostaski Srbi pravoslavci često pohode gradilište i gledaju kako napreduje obnova hrana, ali molitve se još služe u Staroj crkvi iznad saborne.
Mostarski hram smatra se, uz Stari most na Neretvi, jednim od simbola grada. Dok su rušenje Starog mosta, kao i njegova obnova 2004. godine, bili planetarne vesti, razaranje i obnova Sabornog hrama nisu izazvali pažnju međunarodne javnosti. Kako svedoče Mostarci i ta slika se postepeno menja, pa turistički vodiči u gradu na Neretvi sve češće strancima govore i o sudbini pravoslavne bogomolje.
Podrška iz Švedske i Sirije
Vladika zahumsko hercegovački Grigorije je početkom meseca u Štkholmu priredio donatorsko veče za obnovu mostarskog Sabornog hrama. Uz Hercegovce koji žive u Švedskoj obnovu hrama su podržali i predstavnici pravoslavne crkve Sirije.
blic.rs