Od svih poremećaja spavanja, kojih inače ima više od stotinu, nesanica je najčešći, i predstavlja jedan od najrasprostranjenijih medicinskih problema s kojima se suočava moderno društvo. Takoreći nema odrasle osobe „imune” na nesanicu. Milioni neispavanih daju ogromne sume novca na razna sredstva za spavanje (samo u SAD farmaceutska industrija na ovoj vrsti lekova zaradi 30 milijardi dolara), ali time u stvari ne otklanjaju uzrok, već samo pokušavaju da saniraju posledice, tvrdi dr Metju Voker, direktor Centra za proučavanje spavanja na Univerzitetu Berkli (SAD).
[ads1]
On se otvoreno protivi „pilulama za san”, deleći ih na „loše, baš loše i zle”, jer ometaju funkcionalno povezivanje neurona u mozgu, skraćuju život i povećavaju rizik od nekih oboljenja.
Da bismo znali koja je terapija za nas najbolja, najvažnije je da otkrijemo zašto loše spavamo, ističe dr Voker. Genetika ima u tome udela, ali mnogo su važniji oni drugi razlozi: psihološki (stres, anksioznost, emocionalna uznemirenost), fizički (u šta spada i starenje), medicinski (bolesti kao što je Parkinsonova i sporedna dejstva lekova za astmu, krvni pritisak i srce), uticaj okruženja, ali i urođeni biološki uzroci.
Spoljašnji faktori koji uzrokuju loš san su, recimo, previše jarkog svetla noću, pogrešna temperatura (ne sme biti pretoplo), pijenje kafe, čaja, alkohola i energetskih napitaka.
Optimalnih osam sati
Premalo sna nije nesanica. Oni koji kasno odlaze u krevet i rano se bude, kao i oni koji imaju subjektivni osećaj da su loše ili nedovoljno spavali, dok aparati pokazuju drugačije, ne spadaju u ovu kategoriju. Prava, hronična nesanica je kad osoba (koja inače nema fizičke bolesti ili mentalne poremećaje kakvi bi prouzrokovali loš san) objektivno nije u stanju da zaspi i spava bez prekida, barem tri noći svake nedelje, duže od tri meseca, iako je obezbedila sve odgovarajuće uslove za to, a tokom dana ima smanjenu koncentraciju i sposobnost za rad, oseća se umorno i uznemireno.
„Ukoliko imate ove simptome nekoliko meseci, obratite se specijalisti za bolesti spavanja. Ne lekaru opšte prakse, jer su oni skloni da pacijentu daju recept za pilule, a to nije rešenje”, navodi dr Voker u knjizi „Zašto spavamo – razotkrivanje moći spavanja i sanjanja”, koja je postala bestseler „Njujork tajmsa” i svetska senzacija, a kod nas se pojavila u izdanju „Lagune”.
Ovaj naučnik navodi da je svim odraslim ljudima potrebno sedam do osam sati sna svake noći, a priča o onima koji „sjajno funkcionišu” spavajući svega nekoliko sati samo su „pusta ideja i mit iz tabloida”. S druge strane, ni previše sna nije zdravo – kao što nije dobro ni jesti premalo niti se prejedati. Izuzetak je bolest, tad je višak sna lekovit, jer san ne samo što opušta telo već jača imuni sistem.
Kako postići taj optimum od osam sati po mogućstvu neprekinutog, čvrstog, isceljujućeg sna? Pre svega izbegavanjem onoga što će ga ometati i uspostavljanjem „rutine spavanja”.
Saveti za dobar san
Neprekidno uključeno veštačko osvetljenje poremetilo je prirodan biološki ritam odlaska u krevet kad se smrkne i ustajanja kad svane, iako čovekov organizam i dalje prati urođene „signale” za spavanje i buđenje, kao što je recimo lučenje melatonina. Električno svetlo koje dopire iz televizora, kompjutera, mobilnih telefona, a koje mnogi koriste sat vremena ili manje pred odlazak u krevet – otežava ljudima da zaspu. Naročito je loš uticaj plavog LED osvetljenja, koje dvostruko više od „običnog” žutog suzbija lučenje melatonina, a najteže pogađa decu i mlade, čiji je mozak još u razvoju.
Zato dr Voker savetuje da se u prostorijama u kojima se provode večernji sati smanji izloženost tom svetlu i da osvetljenje generalno bude prigušeno, a tokom noći sasvim ugašeno. U spavaćoj sobi treba da vlada potpuni mrak, kao i niža temperatura. U pregrejanoj sobi teže se zaspi, a idealna temperatura je oko 18,3 stepena Celzijusa. Niža od 12,5 stepeni odmaže spavanju, kao i ona iznad 20 stepeni. S druge strane, dobro je pred spavanje zagrejati šake i stopala, odnosno pojačati cirkulaciju u tim delovima tela.
Piće pred spavanje, da vas „opusti”, loša je ideja. Alkohol, koji spada u sedative, zaista otupi mozak i umanji budnost, ali ne izaziva prirodan san, i još suzbija REM fazu spavanja, pa je osoba sutradan neispavana, razdražljiva, umorna.
Zdravo spavanje ometaju i jaka hrana, obilni obroci i napici koji sadrže kofein, kao i pušenje. Nikotin je stimulans zbog kojeg pušači često imaju lak san, a sem toga bude se tokom noći ili prerano ujutru zbog nikotinske krize.
U lečenju nesanice, prema saznanjima dr Vokera, najbolje se pokazala kognitivno-bihevioralna terapija. A da bi se nesanica predupredila, dovoljno je držati se nekoliko pravila. Uspostavite redovno vreme odlaska u krevet i ustajanja – čak i vikendom. Idite na spavanje kad ste zaista pospani i izbegavajte popodnevno „leškarenje” na kauču. Nemojte ležati u krevetu budni duži period, bolje ustanite i radite nešto umirujuće, dok vam se ne prispava. Nemojte spavati „nakratko” tokom dana, ako niste u stanju da spavate noću.
Sklonite satove iz spavaće sobe
Pred spavanje nemojte da se bavite poslovima i mislima koje vas uznemiravaju, naučite kako da se mentalno umirite. Sklonite iz spavaće sobe satove.
Fizičke vežbe završite dva-tri sata pred odlazak na spavanje. Nemojte jesti za večeru namirnice bogate šećerom i drugim ugljenim hidratima, jer će to izazvati isprekidan san. Nemojte da ležete gladni, ali ni punog stomaka – isto važi i za tečnost. Zaboravite na čokoladu, kafu, koka-kolu i čajeve koji sadrže kofein nekoliko sati pre nego što nameravate u krevet. Ne uzimajte uveče lekove koji mogu da odlože ili ometaju san. Istuširajte se toplom vodom pre odlaska u krevet.
I najzad, nastojte da svakog dana barem pola sata provedete napolju, na dnevnom svetlu, najbolje u šetnji.
Muškarci bolje spavaju od žena
Nesanica dvostruko više pogađa žene nego muškarce (nije otkriveno zašto), i prisutnija je kod osoba koje su gojazne ili imaju dijabetes i kardiovaskularne bolesti.
Dve od tri osobe koje čitaju ovaj tekst redovno barem jedne noći u nedelji imaju teškoće da utonu u san ili da spavaju bez prekida.
Tri opasna poremećaja
SOMNAMBULIZAM ili hodanje u snu često se javlja kod male dece i kasnije zauvek prođe, dok kod odraslih ume i da potraje. Nastaje u dubokoj fazi spavanja bez sna, kad neočekivani nagli porast aktivnosti nervnog sistema „probudi” mozak, ali ne sasvim, pa osoba, zaglavljena između stanja dubokog sna i budnosti, nesvesna onoga šta radi, počne da obavlja pokrete koje uobičajeno čini preko dana. Ustane, otvori orman, obuče se, ode u kuhinju da popije čašu vode, prozbori nekoliko reči ili rečenica. Takve epizode su uglavnom bezazlene, mada je bilo slučajeva da je osoba u ovom stanju ozbiljno povredila sebe ili druge.
[ads2]
NARKOLEPSIJA obično pogađa one između 10. i 20. godine. Prvi simptom je preterana, neizdrživa dnevna pospanost, čak i u trenucima dok osoba radi, jede, vozi. Drugi je paraliza u snu, koja izaziva zastrašujući gubitak sposobnosti govora ili pokreta pri buđenju. Događa se dok čovek sanja, a mozak drži telo nepokretnim, pa je buđenje u takvim trenucima praćeno nemoći, užasom i osećanjem da je u sobi uljez. Zato nije čudno da su mnoga „svedočanstva” ljudi da su ih „oteli vanzemaljci” upravo posledica ovog poremećaja. Treći simptom je katapleksija, iznenadni gubitak mišićnog tonusa, usled čega osoba naglo zanemi, opusti joj se vilica, poklekne ili se sruši na tle. Ove napade izazivaju snažna osećanja, prijatna (recimo, tuširanje pod mlazom tople vode, igranje s detetom) ili neprijatna (na primer glasni zvuk sirene u susednom automobilu). Zato osobe koje pate od narkolepsije moraju da vode „emotivno neutralan” život. Efikasni lekovi nisu pronađeni.
FATALNA PORODIČNA NESANICA jedan je od najmisterioznijih medicinskih fenomena, za koji ne postoje nikakve terapije ni lekovi. Uzrok je anomalija određenih gena. Posledica je nemogućnost da čovek zaspi, usled čega progresivno propada i psihički i fizički (halucinacije, demencija, smanjena i potpuna nepokretnost).
politika.rs
