Istina o „logoru smrti” u Trnopolju, slučaj „Markale”, izveštaji o dešavanjima tokom 1995. godine u Srebrenici i u Račku 1999. godine, sigurno postoje i u spisima moćnih zapadnih obaveštajnih službi. Međutim, ovih dana o pomenutim slučajevima polemiše se u srpskim medijima zbog izveštaja švajcarske nevladine organizacije „Svis propaganda riserč” (SPR). Reč je o NVO koja prati slučajeve propagande u medijima, kako u Švajcarskoj, tako i širom sveta, a svoje zaključke objavljuje na istoimenom portalu. Ovog meseca objavili su izveštaj o propagandi vođenoj tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije, a delove tog istraživanja preneli su pojedini srpski mediji navodeći da je reč o podacima švajcarskih obaveštajaca.
SPR je već juče reagovao, „okačivši” na sajt novu zabelešku, u kojoj se navodi da su oni nezavisna medijska istraživačka organizacija koja nema veze sa obaveštajnom službom. Uprkos tome što izveštaj ove NVO nije rezultat rada švajcarskih obaveštajaca, daleko od toga da nije vredan pažnje. U uvodnom delu navode da je politička i medijska propaganda koja je vođena na prostoru Jugoslavije već veoma dobro istražena. U ovoj organizaciji osporavaju predstave o pomenutim ratnim dešavanjima u BiH i na KiM, koje se pojavljuju u većini zapadnih medija. Ipak, kako kažu, čudno je što mnogi mediji i komentatori i dalje podržavaju nekadašnju, zvaničnu verziju događaja.
[ads1]
Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za „Politiku” objašnjava da u SAD albanski i bošnjački lobi sarađuju sa zapadnim novinarima koji su izveštavali o ratu u SFRJ. Povremeno se uključe i nekadašnji američki funkcioneri, poput Madlen Olbrajt i Veslija Klarka. „Oni se zapravo plaše da neko ne otvori to pitanje ozbiljno i da dovede pod znak pitanja odluke koje su donosili”, poručuje Kesić. Kaže da je baš zbog toga teško oboriti uvreženi stav da su Srbi krivci za ratove devedesetih godina. „Kad god to pokušaš oni ponavljaju da ’svi znaju’ šta se dešavalo. A ti ’svi’ su zapravo ti zapadni novinari koji su izveštavali o događajima na prostoru bivše Jugoslavije. Među njima postoji konsenzus, štite jedni druge i čuvaju nasledstvo koje su stvarali tokom ratova devedesetih”, kaže Kesić.
Ipak, švajcarski istraživači iz organizacije SPR rat u Jugoslaviji vide na drugi način, navodeći da je cilj ovog sukoba uspostavljanje novog odnosa snaga u jugoistočnoj Evropi posle okončanja Hladnog rata. Dodaju i da su SAD u tu svrhu koristile paravojne snage, kasnije nazvane Al Kaida, uz pomoć kojih su prethodno ratovale protiv SSSR-a u Avganistanu. Švajcarski novinari i istraživači detaljno su obradili četiri primera medijske propagande vođene tokom rata u BiH i tokom NATO bombardovanja Jugoslavije.
U delu posvećenom „logoru smrti” u Trnopolju u BiH objavili su poznatu naslovnicu magazina „Tajm” sa fotografijom stravično mršavog muškarca koji stoji iza žičane ograde. „Tri britanska novinara posetila su izbeglički kamp Trnopolje u avgustu 1992. godine, a zatvorenici su istakli da se prema njima postupa veoma dobro. U međuvremenu, novinari su otišli u ograđeni skladišni prostor pored izbegličkog kampa i snimili muškarce kroz ogradu bodljikave žice, što je stvorilo utisak da su oni zatočeni. Zamolili su muškarca koji je bio izuzetno mršav zbog bolesti ili ratne neuhranjenosti da skine majicu”, naveli su novinari SPR-a. Dodaju opasku da je dobijena fotografija isečena i završila je na naslovnim stranama većine zapadnih medija služeći kao „dokaz” za postojanje srpskih „logora smrti”. Ovakav stav, kako je navedeno, poslužio je i kao opravdanje za narednu intervenciju NATO-a u Bosni.
Drugi poznati primer propagande, kako su izvestili, odnosi se na Sarajevo i „masakr u pekari” u maju 1992. i dva „masakra” na pijaci Markale u februaru 1994. i avgustu 1995. godine. „Kada su u pitanju ovi slučajevi, službenici UN su tokom istrage zaključili da je te incidente verovatno počinila sama bošnjačka strana, kako bi uticali na svetsko javno mnjenje. Međutim, relevantni izveštaji UN zadržani su u tajnosti”, navedeno je na ovom švajcarskom sajtu. Ukazuju i da su pojedini američki mediji, pre svega Si-En-En, kao i američka vlada, u roku od nekoliko sati tvrdili da je napad došao „verovatno sa srpske strane”. Uz ovaj izveštaj priložen je i video-zapis Bi-Bi-Sija, a navedeno je i da je novinar ove kuće kasnije iznenađeno konstatovao da su „TV ekipe snimale na terenu nekoliko sekundi nakon eksplozije”, dok je službenicima UN, pa čak i lekarima, onemogućen pristup.
Švajcarci dalje navode da su SAD i NATO započeli 1999. još jedan rat protiv preostale Jugoslavije, odnosno Srbije, radi otcepljenja KiM. I ovaj rat, kako kažu, morao je biti opravdan propagandom i dezinformacijama. „Konkretno, u medijima se razgovaralo o navodnim planovima iseljenja, koncentracionim logorima i masakrima, koji su se kasnije ispostavili kao izmišljeni ili upitni”, stoji u izveštaju SPR-a, koji kao primer navodi incidente u Račku i Rogovu.
„U slučaju ’Račak’ finski forenzičari došli su do zaključka da su leševi ubijenih terorista OVK preseljeni, presvučeni i predstavljeni kao civilne žrtve streljanja”, zaključuju predstavnici ove NVO. Upravo se o slučaju „Račak” ovih dana oglasila i nekadašnja poslanica finskog parlamenta Pirko Turpeinen, stručna saradnica u Komisiji za ispitivanje kršenja ljudskih prava Saveta Evrope. U intervjuu za portal „Vesti onlajn” Turpeinenova je ponovila da je nad Srbima „izvršen genocid”. Navela je i da su lažne optužbe o tome da su Srbi činili zločine tokom raspada Jugoslavije deo „kampanje velikih sila kako bi opravdali svoje osvajačke ciljeve”.
[ads2]
Turpeinenova je navela da je reč o važnom pitanju koje je poslužilo kao provokacija da bi bombardovali Srbiju. Na podsećanje da je upravo vlada njene zemlje imenovala Helen Rantu kao deo stručnog tima u slučaju „Račak”, Turpeinenova je rekla da Ranta nije bila kompetentna da utvrdi činjenice budući da je ona zapravo stomatolog. „Njena odgovornost je bila da prouči izveštaje sa autopsija koje su sačinili patolozi, ali ni to nije uradila. Umesto toga, ona je rekla ono što joj je instruisano da kaže od finskog i nemačkog ministarstva spoljnih poslova. Ono što je ona izgovorila nema blage veze sa istinom”, navela je Turpeinenova. Najavila je da će njena sledeća knjiga biti posvećena „istoriji Holokausta i genocida nad Srbima tokom Drugog svetskog rata i u vreme ratova devedesetih i NATO okupacije Kosova”.
Obrad Kesić potvrđuje da određeni broj mlađih naučnika na američkim univerzitetima istražuje Drugi svetski rat i njegov razvoj na tlu bivše Jugoslavije, a to povezuju sa ratovima vođenim devedesetih godina. „U Vašingtonu se prihvata zvanično viđenje rata u Jugoslaviji koje su prenosili svi njihovi mediji. Za njih je to nešto što je utvrđeno i ko god postavi to pitanje posmatra se kao osoba koja ’negira’, određene događaje i želi reviziju istorije”, navodi Kesić.
Baš zbog toga, kako kaže, značajno je što iza političke scene deluju ti mladi naučnici koji utvrđuju istinu. Već je napisano, kako kaže, nekoliko knjiga o NDH i stradanju Srba, ali dodaje da je potrebno još mnogo vremena da bi na američkom tlu počela da se širi istina o stradanjima Srba. „Mediji su uključeni u ceo taj proces i teško je promeniti taj status kvo. Najglasniji kritičari odluke da se Nobelova nagrada dodeli Peteru Handkeu bili su upravo novinari koji su stvarali crno-belu sliku o ratu na teritoriji bivše Jugoslavije i koji su odgovorni jer nisu radili svoj posao u skladu sa kodeksom”, zaključio je Kesić, navodeći da ti novinari nikada nisu hteli da čuju drugu stranu, što je u ovom slučaju srpski narod.
Korvin se nije složio sa izveštajem o Srebrenici
Vrh ledenog brega, kad je reč o ratu u BiH, kako je navedeno u izveštaju švajcarske organizacije, jeste „genocid u Srebrenici”, gde je, prema tvrdnjama sa Zapada ubijeno više od 8.000 civila. Međutim, kažu Švajcarci, dokazi su ukazivali na složeniju situaciju, a podsećaju da se čak i Filip Korvin, najviši politički službenik UN za vreme rata, nije složio sa zvaničnim izveštajima o srebreničkim događajima.
politika.rs
