Reakcija zemljišta (pH) je po definiciji negativno dekadni logaritam koncentracije vodonkovih jona (H+ ) i govori nam o stepenu kiselosti zemljišta…
Zavisno o stepenu kiselosti zemljišta su podeljena u pet klasa:
pH < 4,5 Veoma kisela
pH 4,5 – 5,5 Kisela
pH 5,6 – 6,7 Umereno kisela
pH 6,8 – 7,2 Neutralna
pH > 7,2 Alkalna (bazična).
Većina poljoprivrednih kultura najbolje uslove za rast i razvoj imaju u umereno kiselim do neutralnim zemljištima. Optimalna pH vrednost zavisi od mnogih faktora, prvenstveno od tipa zemljišta i vrste biljaka koju uzgajamo.
Utvrđivanje pH zemljišta, način je izražavanja koliko je zemljište kiselo ili alkalno . Obično se meri koristeći ekstrakt vode gde je pH 7 neutralan, zemljišta s nižim vrednostima od 7 su kisela, a iznad 7 su alkalna. Većina poljoprivrednih zemljišta nalazi se između pH 6 i pH 7,5. Iako je 5,5 pH pogodan za rast trava i nekih useva, deteline su osetljivije na kisele uslove. Zemljišta pogodna za uzgoj detelina i leguminoza neutralne su reakcije oko pH 7.
Pre setve pojedinih kultura važno je utvrditi pH zemljišta. Zakiseljavanje zemljišta prirodan je proces u svim zemljištima, a može biti povećano aktivnostima čoveka. Stepen zakiseljavanja zavisi od strukture zemljišta, unošenju u zemljište atmosferskih zagađenja, mineralnih đubriva i primenjenih agrotehničkih mera. Ako zemljište nije prirodno dovoljno obezbeđeno kalcijumovim ili magnezijumovim karbonatom ili nije redovno rađena kalcifikacija (dodavan kreč), pH zemljišta se smanjuje .
Vrlo kisela zemljišta sa pH ispod 4, nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Ocedne vode kiselih zemljišta mogu sadržavati materije, posebno aluminijum koji ima štetan uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda i negativno delovanje na biljke, životinje, posebno ribe u vodotocima i jezerima. Optimalna reakcija zemljišta nije jednka za sve tipove zemljišta. Na lakšim zemljištima niža je optimalna vrednost pH, a isto vredi i za bolje humozna zemljišta. Osim toga kod livada je optimalna vrednost pH niža za 0,5 do 1 jedinice nego na oraničnim površinama.
Uzorke zemljišta treba redovno analizirati kako bi se odredile potrebne agromeliorativne mere, da bi se obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala za kalcifikaciju potrebno. Primenom postupka svakako valja uzeti u obzir neutralizirajuću vrednost materijala za kalcifikaciju te je obavljati češće s manjim količinama. Primenom prekomerne količine materijala za kalcifikaciju smanjujemo preuzimanje većine hraniva iz zemljišta i podstičemo nepovoljne efekte na intenzitet rasta biljaka kroz duže razdoblje.
Rešavanje kiselosti zemljišta:
– analizom zemljišta (pH),
– odabirom kultura koja se mogu uzgajati na kiselom zemljištu,
– obavljanjem kalcifikacije pre uzgoja poljoprivrednih kultura,
– češćim obavljanjem kalcifikacije, s manjim količinama materijala za kalcifikaciju.
Tabela 4. Količina poljoprivrednog kreča za promenu pH zemljišta (povećanje pH na 6,5) t/ha
PH Peskovito Glinovito i peskovito Glinovito
4,5 – 6,5 2.914 4.700 6.500
5,0 – 6,5 2.000 3.800 5.200
5,5 – 6,5 1.300 2.900 3.800
6,0 – 6,5 670 1.600 2.000
Proračun kalcifikacije na osnovu merenja izmenjivog pH pomoću tablica za izmenjivi pH, mehanički sastav i tip korištenja zemljišta
– ako je pH veći od 5.5 ne bi trebala kalcifikacija,
– ako je izmjenjivi pH manji od 4.5 kalcifikacija je neophodna,
– ako je pH = 4.5-5.5 kalcifikacija je umereno potrebna.
Proračun kalcifikacije na osnovu EUF metode Kod analize zemljišta EUF metodom na raspolaganju su, osim pH, i drugi parametri analize značajni za određivanje potrebe u kalcifikaciji, npr.: sadržaj kalcijuma a, selektivno vezujuće gline i dr. Ovde je, međutim, već reč o redovnom đubrenju kalcijumomm umesto meliorativne kalcifikacije.
Kada je na raspolaganju samo podatak o izmenjivom pH (u KCl), može se koristiti jednostavna formula za izračunavanje potrebe u kalcifikaciji:
CaO t/Ha = ciljni pH – izmereni pH x 2,8
7 – izmereni pH
Glavna kalcijumova đubriva:
– živi kreč (oksid kalcijuma); 70-90% CaO,
– gašeni kreč (hidroksid kalcijuma); 60-70% CaO,
– Mleveni krečnjak (kalcijum karbonat); 50-55% CaO,
– dolomitno brašno (kalcijum i magnezijum karbonat); 30% CaO,
– sadra-gips (kalcijum sulfat); cca 33% CaO,
– saturacioni mulj (pretežno kalcijum karbonat); cca 22% CaO,
– laporac (kalcijum karbonat); 10-95% CaCO3 i MgCO3.
Kalcifikacija je agrotehnička mera koja može izazvati drastične promene u raspoloživosti hraniva, posebno fosfora i teških metala, pa se ona mora sprovoditi obazrivo. Poželjno je postupno uticati na promenu pH zemljišta, jer promena od vrlo kisele do neutralne sredine radikalno menja uslove (biološko-fizičko-hemijska svojstva zemljišta), što onda zahteva meliorativne doze mineralnih đubriva, prvenstveno fosfora i mikroelemenata, te unošenje većih količina organskih đubriva (humizacija). Kalcifikacija radikalno menja biogenost zemljišta pa se pomiče ravnoteža stvaranja i razlaganja humusa u smeru pojačane mineralizacije, a to vodi, nakon početnog porasta efektivne plodnosti, u iscrpljivanje zemljišta i pad produktivnosti zemljišta.
Meliorativnu kalcifikaciju treba odvojiti od đubrenja ostalim đubrivima, naročito ako se radi o vrlo aktivnim krečnim đubrivima (npr. živi kreč). Organsko đubrenje (stajnjakom) bi trebala biti operacija koja sledi operaciju kalcifikacije i to u vremenskom razmaku od najmanje 3-4 sedmice, jer u protivnom dolazi do štetnih posledica.
„Kalcifikacija zemljišta obogaćuje očeve, a osiromašuje sinove“.
Po opštoj shemi, može se nakon kalcifikacije u prvoj godini očekivati pad plodnosti, zatim u drugoj i trećoj godini najviše dolazi do izražaja pozitivan uticaj kalcifikacije, dok u idućih nekoliko godina dolazi do stagnacije, a nakon toga do pada efekta kalcifikacije. Kalcifikacija sama po sebi ne rešava problem plodnosti zemljišta, već da bi došla do punog izražaja, u zemljištu mora biti dosta humusa i biljnih hraniva. Naglo povećanje prinosa nakon kalcifikacije posedica je ubrzane mineralizacije organske materije zbog bolje mikrobiološke aktivnosti, a time i mobilizacije vezanih hraniva. Ubrzo dolazi do naglog pada plodnosti jer su zalihe istrošene.
Uvek se rade dve analize uzorka zemljišta na stepen kiselosti, zavisno o vrsti upotrijebljenog reagensa. Osnovnu analizu pH vrednosti izvodimo u kalijum hloridu (KCl) – to je potencijalna kiselost zemljišta. Na primer da je potencijalna kiselost izmerena pH 6,0 nije potrebno raditi kalcifikaciju zemljišta. Druga analiza je analiza hidrolitičke kiselosti, koja se izvodi u Ca – acetatu. Obe vrste analiza nam pomažu kod određivanja količine materijala (CaO) za kalcifikaciju.
Autor: Andrija Radulović, dipl. ing. voćarstva
Izvor: Psss.rs
