I ako ne postoji uopštena dijeta kod usporenog rada štitne žlezde, hipotireoze, obroci treba da imaju dovoljno povrća, voća, žitarica, proteina i zdravih masti. I naravno, sve to treba kalorijski da odgovara oboleloj osobi, jer je gojaznost česta posledica usporenog rada štitnjače.
Neke namirnice (npr. hrana bogata vlaknima) i suplementi (npr. gvožđe, kalcijum) mogu da utiču na to kako se apsorbuju lekovi, pa se konsultujete sa svojim lekarom o namirnicama i suplementaciji. Čime je dobro hraniti se u ovom slučaju?
Jod je veoma bitan kod usporenog rada štitaste žlezde, a izvori su jodirana so, morska trava (kao salata jednom nedeljno). Naravno, ne treba preterivati sa solju, jer ona negativno utiče na kardiovaskularni sistem.
Jogurt, organsko nemasno mleko i sir odlični su izvori kalcijuma i joda. Sve u svemu, mlečne proizvode treba uzimati u umerenoj količini.
[ads1]
Selen, kog ima u brazilskom orahu, dovoljno je uzeti samo jedan dnevno. Selen pozitivno utiče na regulaciju hormona štitnjače. Ostale orašaste plodove (bademi, lešnici, orasi, kikiriki) treba izbegavati.
Cink, kog ima sasvim dovoljno u junetini i ćuretini, kao i rakovima i škampama, pospešuje regulaciju hormona i smanjuje simptome. Jaja su takođe superhrana i sadrže i selen i cink.
Plava riba, npr. tunjevina, bakalar, bogata je omega-3 masnim kiselinama i jodom.
Godži bobice, borovnice, brusnice i drugo voće bogato antioksidansima su pravi izbor protiv dejstva slobodnih radikala koji negativno utiču na rad štitnjače.
Gotova jela, brza hrana i industrijska hrana uglavnom sadrže prevelike količine soli i skrivenih masnoća, kao i aditiva koji takođe mogu negativno uticati kod upale štitnjače.
Puter, majonez, masni i topljeni sirevi i sva druga masna hrana i slatkiši kod usporenog rada štitaste žlezde takođe se izbacuju. Sledeće u redu za izbegavanje jesu namirnice koje sadrže soju. Soja sadrži fitoestrogene, koji povećavaju šansu za dobijanje hipotiroiditisa. Ako do upale štitnjače ipak dođe, preporuka je da se smanji unos soje.
Karfiol, kelj, brokoli, kupus kod usporenog rada štitne žlezde treba znatno prorediti ili izbaciti. Ako ih ne možete izbaciti, onda ih dobro skuvajte.
Od voća se kod hipotireoze izbegavaju kruške, breskve i jagode.
Celijakija je, baš kao i upala štitaste žlezde, autoimuna bolest i ima izvesne dodirne tačke s njom. Izbegavanje žitarica koje sadrže gluten može imati pozitivan uticaj kod hipotireoze prema istraživanjima rađenim u Velikoj Britaniji, a preventivno smanjuje rizik od njenog pojavljivanja.
Previše vlaknaste hrane (preko 35 g dnevno) može imati loš uticaj kod usporenog rada štitnjače, odnosno na medikamente koji se daju u terapiji.
[ads2]
Isto važi i za kafu, koja se takođe izbegava. Ukoliko obolela osoba ne može bez kafe, lek treba popiti bar pola sata pre šoljice kafe.
Alkohol i pušenje se strogo zabranjuju kod svih bolesti štitne žlezde jer imaju toksičan efekat.
Potrebno je opet naglasiti da uravnotežena ishrana ne zamenjuje lekove koje propisuje lekar, endokrinolog, već se hrana konzumira uz propisanu terapiju. U svakom slučaju, treba konsultovati lekara o ishrani koju sprovodite kako ne bi došlo do interakcije pojedinih namirnica s lekovima. Termička obrada pojedinih namirnica znatno smanjuje njihov uticaj na lekove.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
politika.rs
