IMAMO PRIVILEGIJU DA GLEDAMO TU LEPOTU: Nemanjićke zadužbine kao svetosavski beleg trajanja srpskog naroda
NEMANjIĆKE zadužbine su kao oličenje svetosavskog trajanja i naš prozor u svet, odakle dolaze ljubitelji sakralne umetnosti i svi dobronamerni ljudi da se što bliže upoznaju sa našom kulturom, verom i tradicijom, prenosi RTS.
Carsku lavru Studenicu istoričari umetnosti, arhitekte, teolozi prema umetničkim delima, ubrajaju među najbogatije manastire Srpske pravoslavne crkve.
[ads1]
Studenicu je krajem 12. stoleća podigao rodonačelnik dinastije Nemanjića, Stefan Nemanja. Izuzetno vrednim freskama hram je oslikan u vreme kada je iguman bio Sava Nemanjić.
– U slučaju velike crkve 12. vek, u slučaju Kraljeve crkve, kralja Milutina, 14. vek. Od samog početka gledamo u ta umetnička dela, gledamo u tu lepotu. Radujemo se, volimo, poštujemo i imamo tu privilegiju da imamo to pred sobom. Dolazeći u ove svetinje, pripadnici našeg naroda tako mogu da vide odakle potiču, ko su im preci. Posebno što ovde, recimo, u vreme Svetog Save su svi natpisi na freskama pisani raškom ćirilicom – naglašava arhimandrit dr Tihon Rakićević, starešina manastira Studenica.
Nemanjićke zadužbine koje su vladari dinastije što je Srbijom stolovala dva veka, kao svetosavski izraz odanosti Bogu darivali narodu, bile su i ostaju beleg srpskog trajanja i opstajanja na Balkanskoj vetrometini.
Metoh do metoha, Metohija. Tu, kao na dlanu, hram Visoki Dečani. Darivao ga je u vreme procvata srednjovekovne Srbije, narodu i otečestvu, kralj Stefan Uroš Treći, po manastiru prepoznatljiv kao Stefan Dečanski.
Manastir Visoki Dečani je za mnoge istorijsko srce srpske kulture, a za svet, prvi manastir sa Kosova i Metohije koji je nominacijom Srbije upisan u Uneskov registar kulturne baštine.
[ads2]
– Za nas je autentična realnost upravo naš život u Hristu, naš euharistijski život, liturgijski život. Ovo je najveći i najbolje očuvani hram iz vremena Nemanjića i po svojoj arhitekturi i umetničkim dostignućima predstavlja možda i nešto najlepše što je stvorila srpska ruka i ostavila u nasleđe – navodi arhimandrit Sava Janjić, iguman Manastira Visokih Dečana.
Srbija slovi za zemlju fresaka, a da bi se izuzetnom freskoslikarstvu i podizanju monumentalnih zadužbina divili širom sveta, u toku je spomenička digitalizacija.
– Radimo već četiri godine u Dečanima, isto tako, četiri godine u Studenici. Uradili smo Petrovu crkvu kod Novog Pazara – kažu freskoslikari.
Tako ćemo svetu još jednom otvoriti vidike i pokazati zašto smo ponosni na nasleđe koje je svedočanstvo srpskog svetosavskog prepoznavanja kroz istorijska, duhovna i kulturna uzdizanja kroz vreme.
novosti.rs
