Po rečima Vladimira Živanovića, u „gradu na planini” u započetoj godini se očekuje više od pola miliona turista
Zimska sezona na Zlatiboru zvanično je započela prednovogodišnjom vožnjom na Zlatnoj gondoli iznad Ribničkog jezera, do kog je od međustanice žičare napravljena i staza, a sve do vrha Tornika i na njemu – Zimske bajke, kako se zovu kulturne, gastro i zabavni programi predviđeni tokom zime, kao i prethodnih pet godina otkako je Gondola prevezla prve turiste.
Direktorka „Gold gondole” Bojana Božanić za „Magazin” ističe da će na njenu stazu uskoro „napajati” sunce preko solarnih panela čija ugradnja je planirana od maja. „Zaštita životne sredine, korišćenje alternativnih izvora energije i tako očuvanje zdravog čistog vazduha u jednom malom gradu na planini naš je cilj u ovoj godini”, kaže Božanić.
Po njenim rečima prošle godine se gondolom vozilo 240.000 putnika, a tome je doprineo „branč u vazduhu” za koji su hranu pravile zlatiborske domaćice, razvlačeći kore za pitu i donoseći na gondolu domaće suhomesnate proizvode i zlatiborski sir, kao i vodu iz okolnih izvora. U to ime, na proslavi, pio se džin od domaće biljke – kleke.
„Zlatiborska kleka, zbog temperaturnih razlika, letnjih i zimskih, a naročito dnevnih i noćnih, ima čak dva odsto eteričnog ulja, a taj procenat je merilo kvaliteta. Sledeća po kvalitetu je italijanska iz Toskane, koja daje samo jedan procenat ulja. Naša kleka je divlja i samonikla, ovde nema plantaža, već ljudi i ne znaju da je imaju, uglavnom je i ne beru. Jer, ovde se kaže da se u berbu kleke ide u suzama, a vraća u krvi, zato što je je igličasta biljka vrlo nezgodna za branje plodova. Lekotvorna je za stomačne tegobe. Džin koji su koristili još holandski mornari da bi izdržali duge plovidbe, kod nas može da se proizvod svaki dan, jer kleka ne zavisi, kao loza, od godišnjih doba. U svakom slučaju, promovisanje i proizvodnja domaćih vina i drugih pića otvara vrata velikih tržišta”, tvrdi Vladimir Stanić, direktor vinarije iz Orašca koji se pridružio slavlju.
Na to se poznati ugostitelj Mladen Udovičić nadovezuje podsećanjem da je „za litar domaće dunjevače potrebno čak 100 kilograma dunje, zbog čega moramo da čuvamo voćnjake, kao i vodu – kupus kiseljen u vodi zlatiborskih izvora ne može da se meri sa onim iz hlorisane ili industrijske vode”.
Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibora, međutim, ne smatra da su Zlatiborci ostali neupućeni u ono što imaju. Zlatibor pre deset godina, kada je on postao direktor i ovaj danas su neuporedivi: „Danas je obala nekad neosvetljenog jezera, jedan moderan grad na planini koji se i dalje razvija i nastaje sa modernim budućim projektima. Biće to odredište koje će se pozicionirati još bolje na evropskoj turističkoj mapi. Pre 10 godina na Zlatiboru je godišnje beleženo bilo petsto hiljada noćenja, a ove godine milion i dvesta pedeset hiljada . Svemu tome je doprinele kulturne atrakcije i zabavni parkovi, kao i stalni, dečji i estradni koncerti na Kraljevom trgu koji je oduvek bio mesto susreta i zabave. To sa sobom povlači izgradnju i uređenje modernih hotela. Odredište smo koje danas ima dva hotela sa pet zvezdica, a uskoro nam na planinu stiže i „Kraun plaza”, otkriva Živanović.
Početkom februara održaće se i Pršutijada u Mačkatu. Po Živanovićevim najavama, očekuje se u 2026. više od milion i trista hiljada gostiju, ako se računa po dosadašnjoj republičkoj statistici, ali po proceni TO Zlatibor godišnje već ima oko 2,8 miliona noćenja, jer je više od 50 odsto gostiju neprijavljeno. „Moramo zajedno sa nadležnim ministarstvom da tražimo promenu republičkih zakona da bi celo turističko tržište bilo legalno. Ali, zvanično ćemo svakako u ovoj godini imati oko 550.000 turista ili više od pola miliona Za Novu godinu je bilo oko 100 hiljada posetilaca, a procena je da će tokom zime dnevno biti 50 do 60 hiljada gostiju. Dnevne žurke su aktuelnije, a koncerti se prilagođavaju mlađoj populaciji, jer na Zlatiboru danas preovlađuju mladi”.
Po njegovim podacima, struktura turista se promenila u korist stranih kojih je sada već 35 odsto. Njihovi dolasci su popularisali Zlatibor van naše zemlje,tako da dolaze gosti iz Kine, Izraela, Rusije, dijaspora i drugi iz zapadne Evrope – Belgije, Nemačke, Holandije, kao i iz regiona.
„Očekujemo povoljne vremenske uslove za skijanje, pre svega sneg koji je planini neophodan. Sistemi za veštačko osnežavanje pokazali su kapacitet, jer proteklih dana zahvaljujući minusu rade, ali je prirodni sneg koji najavljuju meteorolozi neophodan za celu uspešnu ski sezonu”.
Melanija i Marin Lukić koje smo sreli kako uživaju porodično na suncu ispod bora na jezeru, dolaze sa decom bar tri-četiri puta godišnje, ne čekajući samo raspust, jer su ovde kupili apartman na padini iznad centra. Kada nije sezona izdaju ga za oko 35 evra, u sezoni leti i zimi za oko 40.
Zlatiborski suveniri su znak prepoznavanja novog bazar-sokaka pored jezera, prekrivenog ukrasnim crvenim sijalicama. Šolje su upotrebljive i dok ste u apartmanu na planini i koštaju od 250 do 400, magneti su 100 do 150 dinara, a podmetači 340. Najjeftiniji su privesci od 100 dinara, kaže Biljana Martić.
Radnja Slobodana Jovanovića omiljena je deci koja tokom cele godine dolaze na našu planinu. Ovaj Zlatiborac, osim igračaka, pravi magnete sa crtanim junacima, tako što figure izlije u specijalnom gipsu, potom ih osuši i ofarba. Kako još otkriva, oni se prodaju dobro, jer godišnje pored njegove radnjice prođe oko 100 hiljada dece. Opština Čajetina omogućila je najam suvenirnicama za 150 evra mesečno, što je velika pomoć, te je naš ljubazni sagovornik uspeo da otvori i pržionicu kafe.
/magazin.politika.rs/
