Na tržištu Srbije, kao i na svim drugim tržištima, ima meda različitog kvaliteta. Ali ima i neispravnog, najčešće dobijenog dodavanjem nekog jeftinog šećernog sirupa i meda koji sadrži ostatke antibiotika iako je njihova upotreba zabranjena, kaže za „Politiku” profesor dr Dušanka Milojković Opsenica, sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona je izvršni rukovodilac laboratorije „Inovalab” na ovom fakultetu, koja je specijalizovana za ispitivanje autentičnosti hrane.
[ads1]
Kako komentarišete poslednje polemike o uvozu meda iz Moldavije? Da li povećan uvoz može da ugrozi domaću proizvodnju?
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da je izvoz meda iz Srbije i dalje značajno veći od uvoza. U tom smislu, domaća proizvodnja još nije ugrožena. Naravno, principe slobodne trgovine treba poštovati. Ali mnoge zemlje promocijom sopstvenih proizvoda štite svoje proizvođače. Med je vrlo specifična namirnica i zato se nadam da su domaći pčelari kvalitetom proizvoda zadobili poverenje većine naših potrošača, koje neki uvozni med ne može da ugrozi.
Potrošačima je ipak najbitiniji kvalitet, a znamo da i dalje ima mnogo falsifikata sa kojima se bori ceo svet. Kako se boriti protiv toga?
Stalnom kontrolom proizvoda na tržištu i to svim raspoloživim sredstvima. Dakle, ne samo akreditovanim metodama (jer su one često nemoćne u otkrivanju vešto pripremljenih falsifikata) već i korišćenjem najnovijih naučnih dostignuća u oblasti analize hrane.
Pobornik ste teze da med u supermarketima može biti diskutabilnog kvaliteta. Zašto?
Ne samo u supermarketima već i na tržištu uopšte može biti prisutan med diskutabilnog kvaliteta. Logično je da supermarketi, to jest veliki trgovinski lanci med nabavljaju od velikih otkupljivača. Često takav med predstavlja mešavine meda više proizvođača tako da potrošači koji žele sortni med od poznatog pčelara neće otići u supermarket već će ga potražiti na lokalnom pčelinjaku.
U EU se uglavnom prodaju mešavine meda sa različitih područja, što otvara nove probleme i mogućnosti za malverzacije. Šta kažu domaći propisi, kako med mora da bude obeležen?
Prema važećim nacionalnim propisima med se označava u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. U deklaraciji se navodi da li je med prema poreklu cvetni (nektarni) ili medljikovac, da li je prema načinu proizvodnje vrcani, ceđeni, filtrirani i drugo. Ako je reč o mešavini meda da li potiče iz zemalja EU ili zemalja koje nisu članice unije. Takođe, mogu da se navedu i dodatni podaci o biljnoj vrsti, regionalnom poreklu ili nekoj posebnoj karakteristici kvaliteta.
Šta je kvalitetan med i ima li ga u Srbiji?
Kvalitetan med je proizvod pčela, bilo da je reč o nektarnom medu ili medljikovcu, proizveden prema principima dobre pčelarske prakse, ne sadrži kontaminente (ostatke pesticida, teških metala, drugih zagađujućih supstanci), ima miris i ukus svojstven svom biljnom poreklu. Da, u Srbiji ima takvog meda. Posebno su cenjeni monoflorni medovi, a u poslednje vreme generalno raste popularnpost medljikovaca. Med iz Srbije je odličnog kvaliteta zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznovrsnom biljnom svetu.
[ads2]
Na vašem fakultetu danas se već rade najsavremenije analize meda, ima li Srbija mogućnost da otkriva falsifikate?
Ima različitih vrsta falsifikata. Neki mogu da se otkriju na osnovu analize osnovnih fizičkohemijskih parametara po pravilniku, dok otkrivanje nekih drugih zahteva složenije analize i skuplju opremu. Da, možemo da otkrivamo falsifikate, a to i radimo. Ispitivanjem kvaliteta srpskog meda bavimo se već deset godina i sve vreme pokušavamo da objasnimo da nema univerzalne metode za otkrivanje falsifikata. Može samo da se govori samo o metodologiji, kombinaciji više metoda i sveobuhvatnom analizom dobijenih rezultata.
Zašto se toliko govori o kineskom medu i da li je zaista on pretnja svetskoj proizvodnji?
U zavisnosti od ugla posmatranja, Kina se može smatrati pretnjom svetskoj proizvodnji u raznim oblastima. Kina je veliki proizvođač meda, a i kod njih, kao i u drugim zemljama, ima falsifikovanog meda verovatno proporcionalno veličini proizvodnje i tržišta. Interesantan je podatak da je na prošlogodišnjoj Apimondiji ( Svetski pčelarski kongres) u Kanadi, na takmičenju za najbolji med bilo 46 odsto falsifikovanog meda. Ipak je sve u pouzdanoj kontroli kvaliteta.
politika.rs
