Na medenje suncokreta utiče veliki broj promenljivih faktora koji dovode do toga da se javlja velika razlika u prinosu meda između godina i između parcela u istoj godini. Čak se dešava da suncokret na susednim parcelama različito medi. Zbog toga je važno da pčelari znaju od kojih faktora zavisi medenje suncokreta i na koje faktore se može uticati, a na koje ne može.
[ads1]
U literaturi se najčešće spominje da suncokret proizvede 40 kg nektara i 80 kg polena po hektaru. Ta količina zavisi od uslova za medenje. Meda može biti od 10-15 kg/ha u lošim uslovima do 50-80 kg/ha u dobrim. U jednoj knjizi naveden je podatak da se na suncokretu može dobiti čak 250 kg/ha meda.
Na medenje utiču zemljište, agrotehnika suncokreta, svojstva hibrida suncokreta i vremenski uslovi. Na svojstva zemljišta, agrotehniku i svojstva hibrida se može uticati, a na vremenske uslove ne može. Mnogi pčelari smatraju da su svojstva hibrida suncokreta najznačajnija za medenje. Međutim, najveći uticaj na prinos meda imaju vremenski uslovi, primenjena agrotehnika i svojstva zemljišta, dok su svojstva hibrida od manjeg značaja. Uprkos tome, selekcioneri mnogo rade na povećavanju atraktivnosti hibrida suncokreta za pčele, jer će atraktivniji hibridi biti bolje oplođeni pa će imati veći prinos.
Zemljište i agrotehnika
Najlošiji rezultati u proizvodnji meda se dobijaju na neplodnim zemljištima, jer ona ne obezbeđuju optimalne uslove za proizvodnju semena. Slično je i na jako plodnim zemljištima, jer je na njima suncokret prebujan pa stvara manje nektara pošto se biljna hrana troši na stvaranje listova i stabla, a manje na proizvodnju nektara. Naši pčelari su uvek najviše hvalili ritska zemljišta u Banatu kao najbolja za medenje suncokreta.
Najveći prinos nektara i polena se dobija na parcelama na kojima je primenjena optimalna agrotehnika za suncokret koja obezbeđuje najveći prinos suncokreta. Dakle, agrotehnika koja je najbolja za suncokret, najbolja je i za pčele. Sve agrotehničke mere utiču na medenje suncokreta, ali će na ovom mestu biti spomenuti samo đubrenje i zaštita suncokreta.
[ads2]
Kod đubrenja zemljišta je isti slučaj kao kod plodnosti zemljišta. Manji prinosi meda se dobijaju u slučaju nepravilnog đubrenja, bilo da se đubri manjom ili većom količinom đubriva od neophodne. U proizvodnji postoje dve krajnosti. Neki proizvođači uopšte ne đubre suncokret, a neki đubre prevelikom količinom đubriva. Naročito se preteruje sa azotom koji dovodi do prebujnog rasta biljaka, posebno u slučaju kada se u zemljište ne unose dovoljne količine fosfora i kalijuma. I jedno i drugo je štetno za medenje suncokreta.
Mnogi insekticidi deluju štetno na pčele. Korišćenje nekih insekticida za tretiranje semena je jako štetno za pčele (aktivne materije karbofuran, imidakloprid, tiametoksam i klotianidin) zbog čega su oni zabranjeni za upotrebu u suncokretu.
Izvor: Domaćinska kuća
