Poslednjih 50 godina bilo je rašireno mišljenje da se varoa hrani hemolimfom kao što se krpelj hrani krvlju, a da je najveća šteta prouzrokovana virusima koje ona prenosi. Za razliku od krvi koja je relativno bogata hranljivim supstancama, u hemolimfi ih ima jako malo. Međutim, varoa uzrokuje značajnu štetu direktno putem ishrane. U ovom radu je postavljena hipoteza da se varoa hrani tkivom masnog tela pčela. Masno telo (ima ulogu jetre, a sačinjeno je od masnog tkiva) je vitalni organ, bogat hranljivim supstancama, koji se nalazi blizu kutikule (zaštitni omotač insekata). U njemu se sintetišu proteini, hormoni, stvara imunski odgovor i razgrađuju pesticidi.
Ovo su rezultati istraživanja grupe sačinjene od dvanaest vrhunskih stručnjaka iz šest prestižnih naučnih institucija koje se između ostalog bave i pčelarstvom, entomologijom, fiziologijom i poljoprivredom. Rad je bjavljenog u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America“, pod naslovom: „Varoa se prvenstveno hrani masnim tkivom medonosne pčele, a ne hemolimfom“.
[ads1]
Krpelj Varroa destructor je najznačajniji uzročnik gubitaka pčelinjih zajednica širom sveta i to čini na nekoliko načina. Varoa se hrani u leglu na larvama i lutkama, a hrani se i na odraslim pčelama. Potvrđeno je da je prenosilac (vektor) pet pčelinjih virusa, a sumnja se da prenosi još 13 virusa. Veliki problem je to što je sveprisutna u pčelinjim zajednicama, a pčele nisu imale dovoljno vremena da se prilagode na ovog parazita. Sve ovo doprinosi pojavi raznih patoloških promena. Dolazi do poremećaja imunskog sistema, smanjuje se sposobnost razgradnje i izlučivanja štetnih pesticida, lutke se nepravilno razvijaju, a životni vek odraslih pčela se skraćuje.
Kod larvi i lutki masna tela su raštrkana po telu i tada nema pravila gde se varoa na njima nalazi. U kasnom stupnju lutke masna tela se grupišu ka donjoj i gornjoj strani stomaka (abdomena), pa se oko tih masnih tela grupiše i varoa. Kod odraslih pčela masna tela se nalaze skoncentrisana u stomačnom regionu u blizini kutikule. Od strane autora ovoga rada postavljena je hipoteza da će varoa da se hrani samo u ovim regionima (u blizini masnih tela).
Istraživači smatraju da će ova otkrića imati praktičnu primenu u istraživanju i pronalaženju efikasnijih načina za suzbijanje varoe. Do sada su svi pokušaji da se varoa laboratorijski gaji na veštačkoj podlozi propali zbog toga što su se zasnivali na pokušajima da se varoa hrani rastvorima koji su pravljeni da što više liče na hemolimfu. Sada je pokazano da varou treba gajiti na podlozi koja treba da bude nutritivno slična masnom tkivu pčela. Ovo će nam omogućiti da se bolje upoznamo sa njihovim životnim ciklusom. Takođe će se olakšati i ubrzati otkrivanje i testiranje novih preparata za suzbijanje varoe. Neuspeh sistemskih pesticida za suzbijanje varoe može se pripisati i činjenici da su sredstva pravljena tako da se što duže zadržavaju u hemolimfi umesto u masnim tkivima. Ukoliko bi se pronašla lipofilna supstanca koju pčele tolerišu, a varoa ne, ona bi mogla da se dodaje u prihranu pčela i tako ugrađuje u masna tkiva pčela (većina hemijskih sredstava za tretiranje varoe poput amitraza, kumafosa i fluvalinata su lipofilni, ali su u većim koncentracijama toksični i za pčele).
[ads2]
Opširnije pročitajte u Srpskom pčelaru za mart 2019. koji je u pripremi.
Izvor: „Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America“ –„Varroa destructor feeds primarily on honey bee fat body tissue and not hemolymph“ Edited by Gene E. Robinson, University of Illinois at Urbana–Champaign, Urbana, IL, and approved December 6, 2018 (received for review October 26, 2018)
Priredio: Ratko Pavlović, Stručni saradnik – Apicentar d.o.o. http://www.apicentar.co.rs
Izvor: http://spos.info
