Đubrenje – osnovna i dopunska đubriva, komparativna analiza u primeni mineralnih i organskih đubriva

Zemljište kao osnovni resurs za poljoprivrednu proizvodnju samo po sebi sadrži određenu količinu hraniva potrebnih za gajenje useva, međutim čak i najplodnija zemljišta zahtevaju nadoknadu biljnih hraniva putem đubrenja. Dakle, generalna definicija đubrenja bi bila da đubrenje predstvalja agrotehničku meru unošenja u zemljište potrebnih hraniva da bi gajeni usevi mogli pravilno i nesmetano da se razvijaju da bi dali maksimalni prinos. Berbom/žetvom useva iz zemlišta se “iznose” hraniva, jer ih usev tokom svog razvoja apsorbuje/usvaja iz zemljišta. Da bi se “iznete” količine hraniva nadoknadile primenjuje se đubrenje. Osim berbom i žetvom hraniva iz zemlijšta mogu se „iznositi“ i na druge načine kao što ispiranjem u dublje slojeve zemljišta, vodenom ili eolskom erozijom (erozija predstvalja proces fizičkog odnošenja zemljišne površine pod dejstvom različitih faktora, kao što su vetar (eolska), voda, uticaj čoveka). Dalje, hraniva se mogu „izneti“ iz zemljišta prelaskom biljnih hraniva u oblike nepristupačne biljkama i gubicima azota tj. denitrifikacijom. Da bi se plodnost zemljišta i postizanje visokih prinosa sačuvali i povećali, potrebno je redovno ili povremeno nadoknaditi hraniva koja se iz zemljišta „iznose“, a to se postiže unošenjem đubriva tj. đubrenjem. Kao početni pokazatelj stanja hraniva u zemljištu je analiza zemljišta koja se izvodi svake 3-4. Godine. Analiza zamljišta predstvalja prvi korak u procesu đubrenja i određivanja norme/količine đubriva koje će se uneti u zemljište.

Dalje, đubriva se mogu podeliti na organska i neorganska (mineralna). Osnovna razlika između ovih đubriva je izvor iz kog je đubrivo nastalo, a ne sastav nutritienta (hraniva). Organska đubriva su organske materije životinjskog ili biljnog porekla, a neorganska/mineralna sastoje se od hemijskih supstanci ili minerala.

Na osnovu dostupnosti hraniva u đubrivu postoje dva osnovna načina đubrenja

OSNOVNO- kojim se u zemljište unose hraniva koja nisu direktno dostupna biljkama

DOPUNSKO- kojma se u zemljište unose hraniva koja su direktno dostupna biljkama

Osnovna đubriva su:

1. organska: stajnjak (čvrsti i tečni), kompost, zelenišno đubrivo

2. mineralna: fosforno brašno, tomas fosfat

Dopunska đubriva su:

1. mineralna

2. Osoka (organsko dopunsko đubrivo)

Organsko đubrivo- stajnjak

Usevi mogu različito reagovati na đubrenje stajnjakom, te tako kukuruz, suncokret, šećerna repa, krompir i povrtarski usevi reaguju veoma pozitivno, dok strna žita mogu ragovati negativno odnsno smanjenjem prinosa što govori da upotrebu đubriva treba uskladiti sa potrebama useva. Stajnjak se izvozi i rastura neposredno pred osnovnu obradu, a u područjima sa suvljom klimom stajnjak se iznosi što je pre moguće pre setve. U primeni stajnjaka treba obratiti pažnju na česte greške koje se prave, a to je iznošenje stajnjaka na njivu i ostavljanje u manjim gomilama u dužem vremenskom periodu. Na taj način stajnjak biva izložen atomosferskim padavinama i dolazi do gubitaka hraniva iz njega, ispiranjem ili pod dejstvom sunca dolazi do pretvaranja azota u gasovim oblik i isparavanja u atmosferu i trajnog gubljenja hraniva iz stajnjaka, tako da će njegov pozitivni efekat na plodnost zemljišta biti znatno umanjen. Još jedna posledica ovakvog rukovanja sa stajnjakom ispoljava se u tome što pod dejstvom padavina (kiše) hraniva će se isprati neposredno ispod gomila stajnjaka, te će na tom mestu nakon setve useva, posebno žitarica biljke biti bujnije i u suvišku u pojednim hranivima i nepravilno se razvijati.

Jačina đubrenja stajnjakom zavisi od više faktora, a to su:

– osobine zemljišta

– vrste useva i vrste preduseva

– inteziteta iskorišćavanja zemljišta

– sistema đubrenja (optimalna količina, način primene, vreme primene)

– kvaliteta stajnjaka

Za određivanje količine stajnjaka za primenu najčešće se koriste dva načina:

– na bazi iskustvenih normi

– na bazi procentulanog učešća stajnjaka u zapreminskoj masi zemljišta koje se obrađuje

U daljem tekstu prikazaćemo jačinu đubrenja stajnjakom prema iskustvenim norama

Tab. 1. Jačina đubrenja stajnjakom (iskustvene norme)

Bitna činjenica za agrotehnički meru đubrenja je iskorišćenost osnovnih makroharniva iz stajnjaka i iz minerlanih đubriva.

Tab.2 Iskorišćenost makrohraniva iz stajnjaka i iz minelarnih đubriva

Koeficijent iskorišćenosti nikda nije 100%.

Objašnjenje: Makrohraniva tj. makroelementi su biogeni elementi koje biljke zahtevaju u većim količinama tokom svog životnog ciklusa, dok su mikrohraniva tj.mikroelementi biogeni elementi koje biljke zatevaju u manjim količinama. I jedni i drugi su podjednako neophodni za razvoj biljke.   Makrohraniva su azot (N), fosfor (P), kalijum (K), Kalcijum (Ca), Sumpor (S) i magnezijum (Mg). Mikrohraniva su: gvožđe (Fe), Cink (Zn), Bakar (Cu), Mangan (Mn), Molibden (Mo) i Bor (B).

Đubriva sadrže sledeće elemente u varijabilnim proporcijama:

– tri primarna makroelementa: azot (N), fosfor (P), kalijum (K)

– tri sekundarna makroelementa: kalcijum (Ca), sumpor (S), magnezijum (Mg)

– mikroelemente u tragovima: bor (B), hlor (Cl), mangan (Mn), gvožđe (Fe), cink (Zn), bakar (Cu), molibden (Mo) i selen (Se).

Makroelementi se troše u velikim količinama od strane biljaka i prisutni su u tkivu biljaka u količini od 0,2% do 4,0% suve materije. Mikroelementi se troše u manjijm količinama i nalaze se u biljnom tkivu u količinama od 5-200ppm što je manje od 0,02% suve materije.

Sadržaj makro i mikroelemenata u prirodnim i organskim đubrivima

Neorganska (veštačka) đubriva

Neorganska đubriva saastoje se od veštačkih supstanci ili minerala. Dobijuju se sintetičkim putem u laboratorijskim uslovima. Različiti tipovi đubriva sadrže i različit odnos hraniva. U zavisnotsi od tipa đubriva određen je sastav elemenata i odnos istih u đubrivu. Najčešća oznaka mineralnog đubriva je NPK (azot N,fosfor P,kalijum K) i odnos ovih elemenata označen je brojevima 15-15-15 ili 10-20-20 ili 17-5-20 i sličnim formulacijama koje označavaju koliko je delova određenog hraniva zatupljeno u samom đubrivu.

Vreme primene mineralnih đubriva:

– pred osnovnu obradu

– presetveno

– zajedno sa setvom

– posle nicanja gajenih biljaka (prihranjivanje)

Mineralna đubriva se dele na:

– nekompleksna đubriva koja sadrže jedan od tri glavna elementa (azot N, fosfor P ili kalijum K)

– kompleksna đubriva koja su poznata i kao NPK đubriva, koja sadrže u tačno određenom odnosu tri glavna elementa azot, fosfor, kalijum i druge makro i mikroelmente.

Nekompleksna mineralna đubriva prema vrsti dele se na:

UREA N 46 (oznaka N je za azot, a 46 je procentualni sadržaj azota u UREI)

Urea ili karbamid je organsko jedinjenje i glavna azotna supstaca urina sisara. Sadrži 46% azota i u odnosu na ostala azotna đubriva ima najveći sadržaj azota. Ne meša se sa drugim đubrivima, a može se korisititi i kao tečno đubrivo. Azot u UREI je amidnom obliku koji nije dostupan biljkama zobg čega se primenjuje u predsetvenom đubrenju da bi se amidni oblik azota pod dejstvom klime i agrohemijskim uslovima zemljišta pretvorio u amonijačni i nitratni oblik koji je biljkama dostupan. Urea se primenjuje i u jesen u odsnovnom đubrenju, jer ubrzava razgradnju biljnih ostataka, tj. aktivira organski azot iz zemljišta. Takođe, ure se koristi za prihranu većine biljnih kultura.

KAN N 27  (oznaka KAN je skraćenica za Krečni Amonijum Nitrat). U ovom đubrivu sadržaj azota je 27 %, sadržaj magnezijuma (MgO) 4,5 – 5,5 %, sadržaj kalcijuma (CaO) 6,5 – 8,5 %. Đubrivo je neutralno u smislu da nema štetan uticaj na fizičke i hemijske osobine zemljišta, a koristi se za prihranu svih poljoprivrednih kultura. Od ukupne količine azota koje sadrži polovina je u amonijačnom, druga polovina u nitratnom obliku, tako da deluje brzo i nešto produženo i zadovoljava potrebe biljaka za azotom. Pošto sadrži u dolomite, oko 23% utiče na netralizaciju kiselosti u zemljištu.

Objašnjenje: Dolomit je mineral koji se sastoji od kalcijuma i magnezijum karbonata. U poljoprivrednoj proizvodnji dolomit se koristi u svrhu smanjenja kiselosti zemljišta za agrotehničku meru kalcifikacije.

AN N 33,5 – (oznaka AN je skraćenica za Amonijum Nitrat). Ovo đubrivo sadrži 33,5 azota, 1% magnezijuma. Vrlo je rastvorljivo i ima veliku sposobnost upijanja vode sa porastom temperature, tako da treba obratiti pažnju na tu karakteristiku prilikom skladištenja ovog đubriva leti. Bitno je znati da duža upotreba ovog đubriva zemljište se zakišeljava, tako da proizvdođači treba da budu obazrivi prilikom upotrebe ovog đubriva. Amonijum nitrat ne sme doći u dodir sa mineralnim i organskim uljem, jer je zapaljivo. Ovo đubrivo lako se raspoređuje po površini njive i korisiti se za priharnu svih poljoprivrednih kultura.

MAP ili mono-amonijum fosfat je đubrivo koje se može primenjivati samostalno ili u mešavini đubriva. Sadrži 48% fosfora i 11% azota. Celokupna kolišina fosfora iz ovog đubriva dostupna je biljkama, međutim ima kiselu hemijsku rekaciju, pa može izazavati zakišeljavanje zamljišta ako se primenjuje u prekomernim dozama.

DAP ili dia- monijum fosfat  ima manji sadržaj fosfora 46%, a više azota 18% nego MAP. I u ovom đubrivu celokupna količina fosfora je dostupna. Takođe, i DAP uvećava kiselost zemljišta, ali mu je primena ekonomična.

Kompleksna mineralna đubriva ili NPK đubriva

– NPK đubriva visoke koncetracije hraniva su sledećih formulacija:

NPK(SO₃) 5:20:30 , NPK 8:26:26, NPK 6:18:36, NPK 10:30:20, NPK 7:20:30

Ovu grupu kompleksnih đubriva čine NPK đubriva visokih koncetracija hraniva, što procentulano iznosi od 55 do 60%. Ova đubriva su namenjena za osnovno đubrenje zbog svojih karakteritstika i odnosa biljnih hraniva. Azot je prisutan u svim formulacijama ovog đubriva i nalazi se u amonijačnom obliku, dok je fosfor vodotopiv. Takođe, kalijum se nalazi u svim formulacijama i to u obliku kalijum hlorida osim formulacija sa sumporom (SO₃) koja je predviđena za kulture koje ne podnose hlor ili imaju potrebu za više sumpora. Ove formulacije mogu se koristiti u osnovnom, meliorativnom i predsetvenom đubrenju useva.

– NPK đubriva srednje koncentracije hraniva

NPK 15:15:15, NPK(SO3) 7:14:21(24), NPK(MgO) 8:16:24(2), NPK(MgO) 13:10:12 ,

NPK 13:13:21, NPK 20:10:10

Ovaj kompleksna đubriva sadrže azot u nitratnom i amonijačnom obliku i vodtopivi fosfor,a kalijum je u obliku kalijum hlorida izutev formulacije NPK 7:14:21 S, koja sadrži kalijum u obliku kalijum sulfata i predviđen je za useve koji ne podnose hlor, a imaju potrebu za sumporom (duvan i vinova loza). Ova đubriva primenjuju se presetveno, osim formulacije NPK 8:16:24 koje se koristi u osnovno đubrenju. Od svih navedenih formulacija najviše se proizvodi NPK 15:15:15, jer ima najširu primenu.

UAN N 30 sadrži :

50 % amidong azota, 25 % amonijačnog azota , 25 % nitratnog azota i pH 6,5-7,5 (bazne-neutralne kiselosti)

UAN je đubrivo u tečnom agregatnom stanju odnosno bistra azotna tečnost. Pošto ovo đubrivo sadrži tri oblika azota, pre svega je namenjen za đubrenje žitarica i travnjaka, a koristi se i za bržu razgradnju biljnih ostataka. Bitna informacije je da se u 100 litara ovog rastvora nalazi 40 kg azota, tako da treba biti oprezan kod određivanja doza.

Osnovno mineralno đubrivo unosi se u zemljište zaoravanjem na dubinu od 20 do 30cm u letnjem i jesenjem periodu u zavisnosti od preduseva u formulaciji i količini potrebnoj za određeni usev. Ukoliko se u jesen zaore manja količina azota putem NPK hraniva ili URE-e (50kg/ha) ili AN-a od 70-100kg/ha, izaziva se pozitivan efekat na razgradnju ostataka i povećanje mikrobiološke aktivnosti zemljišta.

Đubrenje azotnim mineralnim đubrivima njabolje je izvesti u uslovima vlažne i poluvlažne klime na siromašnim, plitkim, hladnim i slabo produktivnim zemljištima i za tu svrhu treba koristiti KAN sa 27% azota ili AN sa 34% azota u količni od 150-250kg/ha. Takođe se može koristiti UREA sa 46% azota u normi od 100-150kg/ha za zemljišta neutralne hemijske rekacije (pH 6-7) i na temparaturi nižoj od 20 stepeni Celzijusa. Rano proleće je najbolje vreme za primenu mineralnig đubriva i to kompleksnih NPK đubriva i na taj način se omogućava dostupnost fosfora mladim biljkama, pa je dejstvo ovog elementa najefikasnije. Značaj primene kompleksnih mineralnih đubriva ogleda se u dejstvu kalijuma koji podstiče usvajanje nitratnog azota i njegov transport do lista, zatim sumpor iz kompleksnog đubriva podstiče usvajanje azota koji je važan sastojak aminokiselina i hlorofila (zeleni pigment). Kod ratarskih useva preporučuje se pored primene azota i primena fosfora, kalijum i sumpora na početku vegetacije da bi se podstaklo usvajanje nitratnog azota i pristupačnost fosfora i kalijuma mladim biljkama u periodu od 4-8 nedelja od početka vegetacije, kada biljka usvaja najaveće količine hranljivih elemenata. Bitan faktor u primeni điubriva je ravnomerno rasipanje po njivi koje utiče na prinos i kvalitet ploda ratarskih useva. U slučaju neravnomernog rasipanja đubriva dolazi do smanjenja saržaja proteina i ulja, povećanja rizika od infekcija, lošijeg prinosa, većih troškova zbog isušivanja. Takođe neravnomernost prilikom rasipanja đubriva dovodi do poleganja žitarica i gubtika prinosa od 1 tone hektaru.

Najbitnija hraniva i njihovo dejstvo na biljku

Azot (N): Azot se može nazvati krucijlanim elementom u biljnom organizmu. Najveća potreba biljke za azotom je u vreme početka vegetacije, zatim za formiranje lisne mase, pravilni razvoj nadzemnog i podzemnog dela biljke. Količine azota treba povećavati od početka pupljenja lisnih pupoljaka, a đubrenje treba prekinuti kada biljka završi svoj godišnji rast, što je kalendarski sredina leta. Ne preporučuje se đubrenje biljaka azotom tokom jeseni i zime, jer može izazvati pojavu novih pupoljaka, koji bi nakon pupljenja izmrzli na niskim temperaturama.

Fosfor (P): Fosfor je makroelement bitan za disanje, fotosintezu, sintezu skroba, transport hemijskih produkata i energije i sintezu ćelijskih zidova. Fosforna đubriva koriste se kao startna i utiču na razvoj korena, cvetanje i plodonošenje.

Kalijum (K): Kalijum iako ne ulazi u gradivne elemente biljke, veoma je bitan za pravilan tok hemijskih procesa u biljci. Funkcija kalijuma je pružanje otpornosti biljaka na bolesti. Sa prestankom đubrenja azotom povećava se količina kalijuma, sve do početka zime, jer kalijum biljkama obezbeđuje zaštitu od izmrzavanja.

Komparativna analiza u primeni mineralnih i organskih đubriva

Svako od ova dve vrste đubriva ima svoje prednosti i mane. Za razliku od organskih đubriva mineralna đubriva su trenutno dostupna biljkama, ali se lako ispiraju, tako da predstavljaju instant hraniva za biljke. Organsko đubrivo obiluje hranljivim materijama i deluje u dužem vremenskom periodu u trajanju od nekoliko godina, međutim mana ovog đubriva je nepoznavanje njegovog preciznog hemijskog sastava.

Organsko đubrivo u odnosu na mineralno ima manji sadržaj nutritijenata (hraniva), sporiju rastvorljivost i brzinu oslobađanja hraniva. Organska đubriva oslobađaju između 25% i 60% sadržaja azota, dok mineralna imaju konstantno oslobađanje hraniva i oslobađaju najveću količinu azota. Sva organska đubriva se klasifikuju kao đubriva sa sporim oslobađanjem. Bitan faktor u primeni đubriva i mineralnih i organskih je količna koja se unosi u zemljište. Suštima đubrenja je unošenje optimalnih količina đubriva za dati usev, tako da ne treba dozovliti ni deficit ni suficit đubriva, jer to može uzrokovati štete na usevima. U slučaju suficita, posebno mineralnog đubriva, može izazvati opekotine na biljci.

Svako đubrenje podrazumeva i plan đubrenja gde je prvi korak analiza zemljišta koja daje uvid u stanje zemljišta kako u pogledu plodnosti, tako i o količinama hraniva prisutnih u zemljištu. Nakon analize zemljišta i konstatovanja količine hraniva u zemljištu pristupa se planiranju količine i vrste đuvriva i vremenu primene. Izborom useva bira se vrsta đubriva koja će biti primenjena, jer svaka biljna vrsta ima specifične potrebe za hranivima. Primer, ako odabrani usev ima potrebu za azotom u količini od 100 kg, a analiza zemljišta pokazuje da se u zemljištu već nalazi 50kg azota, đubrenjem će se dodati samo 50kg azota da bi se hraniva dopunila do potrebne odnosno optimalne količine. U praksi se pokazalo da je ovaj način pristupa đubrenju u našim uslovima slabo primenjen, te se pojavljuju problemi suficita hraniva u zemljištu i štetno dejstvo na usev. Dakle, najefikasniji porast i prinos useva postiže se OPTIMALNIM KOLIČINAMA HRANIVA!

Agro-Eko Magazin / autor: MSc Ivana Trifković