Šljiva je u Srbiji oduvek bila više od voća – ona je simbol istorije, običaja i verovanja.
Pored proizvodnje rakije, u zapadnoj Srbiji šljiva se često prerađuje sušenjem. Suve šljive iz Mrčajevaca zauzele su mesto na rafovima i domaćih i stranih marketa.
“Iskustvo sa proizvodnjom šljive i rakije podstaklo nas je da proširimo zasade sa tri na 7,5 hektara i da, pored rakije, počnemo i sa sušenjem šljive. Sada imamo energanski pogon koji dnevno može da osuši tonu šljiva dnevno”, navodi Radomir Ljujić, proizvođač iz ovog kraja.
I dok su nekada šljivicima dominirale sorte poput mađarke i ranke, danas su najzastupljenije čačanska rodna i čačanska lepotica.
“Velika je potražnja za plodovima šljive. Poslednjih godina u Srbiji je otvoren veliki broj destilerija, ima ih preko hiljadu, i to je dodatni razlog zašto se šljiva masovno gaji. U pitanju je voćna vrsta sa skromnim zahtevima kada je reč o agrotehnici i zaštiti – sa svega dva do tri prskanja godišnje može se dobiti zdrav i kvalitetan rod”, kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo.
Gde god da pođemo i ma odakle da dolazimo – šljiva je uvek bila uz nas. Bilo da je u flaši, u tegli ili osušena u kesici – jedno je sigurno: dok bude Srbije, biće i šljive.
Izvor: RINA
