Mentalno zdravlje postaje jedan od ključnih zdravstvenih izazova savremenog društva u Evropi, pokazuje „Štada zdravstveni izveštaj” za 2025. godinu. Iako se svest o mentalnom zdravlju povećava, podrška i dalje ostaje nedostupna za milione građana, a digitalne navike dodatno komplikuju svakodnevni stres. Prema rezultatima istraživanja, 64 odsto Evropljana ocenjuje svoje mentalno zdravlje kao dobro, što predstavlja nastavak blagog, ali stabilnog opadanja u odnosu na prethodne godine. Istovremeno, 36 odsto građana ima probleme s mentalnim zdravljem, a devet odsto ga ocenjuje kao loše ili veoma loše. Glavni pokretači stresa duboko su ukorenjeni u svakodnevnom životu, tako da se finansijske brige (26 odsto) i stres na poslu (24 odsto) izdvajaju kao dominantni faktori. Srbija se, sa 74 odsto građana koji svoje mentalno zdravlje ocenjuju kao dobro, nalazi među prvih pet evropskih zemalja, rame uz rame sa Švajcarskom, a odmah iza Rumunije (84 odsto) i Bugarske (80 odsto).
Polovina Evropljana pokušava da se samostalno nosi s izazovima mentalnog zdravlja. Najčešći načini su vreme provedeno s porodicom i prijateljima (27 odsto) i fizička aktivnost (17 odsto). Ipak, samo 17 odsto građana Evrope koristi neki oblik stručne ili strukturisane podrške: terapiju, digitalne aplikacije ili rad sa stručnjacima. Više od 31 odsto građana ne čini ništa za svoje mentalno zdravlje. Kao glavne razloge navode neefikasnost postojećih rešenja, nedostupnost ili finansijske barijere.
Fenomen sagorevanja i dalje je široko rasprostranjen: čak 66 odsto Evropljana kaže da je iskusilo sagorevanje na poslu, dok je 31 odsto njih trenutno u stanju sagorevanja ili blizu njega. Najpogođenije grupe su žene (71 odsto) i mladi od 18 do 34 godine (75 odsto). Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu da se sagorevanje na poslu prepozna kao stanje s ozbiljnim fiziološkim posledicama, kao i da se razviju ciljana rešenja podrške.
– Čak 38 odsto Evropljana trenutno može da radi delimično ili u potpunosti od kuće, dok 58 odsto kaže da ne može. Građani Zapadne Evrope i skandinavskih zemalja u većoj meri imaju mogućnost rada od kuće. Tu se ističu građani Velike Britanije, Holandije i Irske. S druge strane, čak 68 odsto građana Srbije kaže da nema mogućnost rada od kuće, a u stopu ih prate i građani Mađarske, Češke i Slovačke.
Istraživanje pokazuje da digitalne navike imaju dvostruki uticaj, jer nude povezanost, ali povećavaju stres, naročito među mladima. Dok polovina Evropljana nije zainteresovana za digitalni detoks, 36 odsto njih razmatra privremeno povlačenje s društvenih mreža kako bi poboljšali fokus i produktivnost, imali više vremena za porodicu, ali i smanjili stres i anksioznost. Građani Srbije prednjače po spremnosti za digitalni detoks, odmah uz Irce i Bugare. Najmanje su spremni Holanđani, Belgijanci i Francuzi. Žene i mladi pokazuju najveće interesovanje za digitalni detoks, dok starije grupe ređe osećaju potrebu da smanje upotrebu digitalnih platformi – navodi se u ovom istraživanju.
Mladi od 18 do 34 godine najviše osećaju teret ekonomskih izazova, pritiska na poslu i prekomerne izloženosti društvenim mrežama. Stariji od 55 godina prvenstveno se suočavaju s usamljenošću i brigom o zdravlju. Žene su znatno više pogođene stresom, anksioznošću i nedostupnošću mentalno-zdravstvene nege.
politika.rs
