Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova (Monilinia spp.) je oboljenje koje u godinama sa obilnim i čestim kišama kakva je recimo ova, u fenofazi cvetanja može uzrokovati velike direktne gubitke u prinosu. U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova. Zaraženi cvetovi su mrke boje i suvi. Iz sasušenih cvetova gljiva dospeva u grančice, na kojima nastaju ugnute eliptične pege. U slučaju prstenaste zaraze grančica dolazi do njihovog sušenja.
Infekcija plodova ostvaruje se samo preko povreda. Inficirano tkivo omekšava, plodovi gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije.( mumificirani plodovi ). Ovi plodovi predstavljaju važan potencijal u pojavi zaraza za sledeću godinu, pa je izuzetno važno da se na vreme uklone sa biljaka, odnesu što dalje i potom spale.Isto tako treba uraditi i rezidbu zaraženih grana i grančica. Neophodna je i primena fungicida. Obavezan je tretman pred otvaranje cvetova i drugi 5-7 dana posle prvog, otprilike kada je otvoreno 10-20 % cvetova. Za suzbijanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija: ciprodinil, prohloraz, tebukonazol itd.
Plamenjača šljive (Polystigma rubrum)
Ova bolest se ispoljava samo na listu. Na njemu se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Pege su u početku žućkaste, a kasnije postaju narandžaste i crvenkaste. Jače zaraženo lišće može prevremeno opasti u avgustu ili početkom septembra. Voćke slabe, plodovi ostaju sitniji, kiseli i otpadaju. Mladari teško zdrvenjavaju, a cvetni pupoljci se teško obrazuju.
Kritičan period zaražavanja je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Tretiranje se izvodi najčešće posle precvetavanja. Ukoliko se radi o osetiljivim sortama, a listanje se dogodi pre cvetanja, tretman treba uraditi na početku cvetanja. Za ovu namenu mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba, kaptana ili folpeta.
[ads1]
Rogač šljive (Taphrina pruni)
Ovaj parazit je prisutan u skoro svim zasadima šljiva u našoj zemlji. Izuzetno je štetan u kišnim i prohladnim prolećima kada kod osetljivih sorata može uništiti do 80 % zametnutih plodova. Parazit se razvija uglavnom na plodovima. Ubrzo posle zametanja zaraženi plodovi počnu brzo da rastu i da se deformišu, dobijaju pasuljast oblik i bledozelenu boju.Krajem proleća na njihovoj površini se pojavljuje sivkasta prevlaka koja je praćena nekrozom, plodovi postaju crni, osuše se i mogu da otpadnu.
Hemijsko suzbijanje se izvodi u toku mirovanja vegetacije pa se do faze pucanja pupoljaka mogu primeniti fungicidi na bazi bakra.
Rđa šljive (Tranzsheli a pruni spinosae)
Parazit napada list, mladare, a vrlo retko plodove. Simptomi bolesti se ispoljavaju krajem juna ili u toku jula. Na licu lišća se javljaju sitne svetlužute pege a na naličju praškaste mrkocrvene gomilice nalik rđi.
Oboljelo lišće opada vrlo rano, mladari slabo zdrvenjavaju a plodovi ostaju sitni. Ukoliko stabla šljive ostanu rano bez lišća u toku jeseni može doći do ponovnog listanja što iscrpljuje voćke i u toku zime čitava stabla a i zasadi izmrzavaju i u takvim slučajevima štete su velike. Za suzbijanje ove bolesti može se primijeniti fungicid na bazi aktivne materije folpet.
Šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta)
Rasprostranjene su u svim regionima gde se gaji šljiva. Obe vrste imaju po jednu generaciju godišnje. Prezimljuju u zemlji u stadijumu larve na dubini do 10 cm.
Hrizalidacija nastaje u rano proleće, a eklozija odraslih kada je temperatura zemljišta na dubini od 5-10 cm bude 10 ̊C.
Fenofaza razvoja šljive u to vreme je cvetanje ili precvetavanje.
Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja u čašicu poluotvorenih ili otvorenih cvetova. Ispiljene larve prodiru u tek formiran plod i hrane se unutrašnjim sadržajem plodića. Oštećeni plodovi opadaju a odrasle larve napuštaju plodove, i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju. Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi precvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni za pčele. Za suzbijanje šljivine ose mogu se primeniti insekticidi na bazi deltametrina, dimetoata ili fenitrotiona.
[ads2]
Šljivin smotavac (Cydia funebrana)
Štete čini gusenica koja se ubušuje u plod. Mnogo plodova opadne, a u zrelim plodovima se mogu naći gusenice. Zeleni plodovi koje napada prva genracija šljivinog smotavca, mogu prevremeno dobiti plavu boju i opadaju. Prisustvo gusenice u plodu može se prepoznati po smolotočini koja se formira na mestu ubušivanja štetočine u plod. Prezimljava kao gusenica na skrovitim mestima na granama i deblu voćaka.
U proleće nastaju leptiri koji polažu jaja na plodove. Ispiljene gusenice se ubušuju u plod, završavaju razviće za dvadesetak dana, napuštaju plod i odlaze na skrovita mesta na stablu ili zemljištu.
Leptiri nove generacije se pojavljuju tokom leta i njihove gusenice čine štete na već zrelim plodovima. U nekim godinama može se javiti i treća generacija.
Preporučuje se primena insekticida iz grupe regulatora razvoja u vreme masovnog leta leptira prve generacije. Za ovo treba koristiti feromonske klopke. Za suzbijanje šljivinog smotavca treba koristiti insekticide na bazi lambda cihalotrina ili fenitrotiona
Izvor: Domaćinska kuća
Autor: Svetlana Kovačević
