Dragi moj narode, mnogo puta do sada pomislila sam: Hvala vam što ste moji! Posle jubilarne, pete manifestacije „Pjesme Andrićgradu“ ponos nije mogao da stane u reči.
Bilo je veličanstveno, dostojno mesta na kojem je manifestacija ponikla (a čini mi se da je izrasla baš iz one pesme Božidara Škobića „Neimari kada grade“, izgovorene nad kamenom temeljcem Andrćgrada), dostojna vizionarske ideje samog tvorca Andrićgrada, dostojna istorije u vremenu pred nama. Ako je Andrićgrad nastao kao ogledalo svega onog lepog što smo kroz istoriju bili, onda je ova manifestacija temelj našeg duhovnog, moralnog i umetničkog ushođenja u godinama koje dolaze.
[ads1]
Sama činjenica da manifestacija iz godine u godinu raste, kako po broju, tako i po kvalitetu učesnika, što potvrđuju i reči predsednika žirija, književnika i književnog kritičara, Todora Bjelkića: „Bezuslovno bih vas sve nagradio“, svedoči o tome da je pred nama jedan od onih „velikih snova koji pokreću svet“. Složiću se sa rečima T. Bjelkića da mnoge od pesama ovogodišnjeg zbornika zaista zaslužuju mesto u domaćim i svetskim antologijama savremene poezije, tim pre što je tema ovogodišnjeg Кonkursa bila i te kako vanvremenska i, nažalost, sveprisutna. Izbeglištvo, gubitak korena i grčeviti pokušaj očuvanja identiteta u reči, posledica su svih ratova, uvek i svuda. Nije li upravo Andrićgrad, kao i priroda u koju je uzidan, opomena kamo bi mogla i stigla umetnost da je ratovi nisu saplitali? Ako na jedan poetski konkurs za dva meseca stigne 498 pesama 333 autora iz 16 država, ako su to autori različitih nacionalnosti, verskih opredeljenja i pri tom, što je, čini se, najvažnije – različitih životnih dobi, od detinjstva do poznih godina, onda je zajednički imenitelj ove manifestacije – Umetnost (dakle, Večnost). Zato jedno veliko, veliko Hvala, gospodinu Emiru Кusturici što nam je ustupio Amfiteatar Akademije lepih umetnosti Andrićgrada da se u njemu poklonimo umetnosti! Veliko hvala predsedniku Opštine Višegrad, gospodinu Mladenu Đuroviću, što je strpljivo s nama proveo puna tri sata glavnog dela programa i što je svesrdno pomogao održavanje manifestacije!
[ads2]
Hvala Višegrađanima na beskrajnoj ljubaznosti i susretljivosti, hvala našim malim-velikim turističkim vodičima, koji su nas podsetili da je istorija kao i reč s početka sveta – veličanstvena, uzvišena pesma. Hvala našim kapetanima koji su ispod Ćuprije na Drini provezli svih 66 pesnika, jer proći kao pesnik ispod Ćuprije znači na „zlatnoj stazi ostaviti zlatne tragove svojih znakova“, kako je to lepo naglasio naš čika Boško. I, konačno, zauvek ću biti zahvalna upravo njemu, književniku Božidaru Škobiću, našem čika Bošku, neimaru žive istorije, čoveku čije je ime postalo sinonim pesničkih susretanja u Andrićgradu, čoveku čije srce postaje veliko kao planeta svake godine kada okupi svoju pesničku družinu iz celog sveta!
Sa velikim poštovanjem, zahvalnošću i ljubavlju, Vaša Gordana Jež Lazić
www.tragovi-sledi.com
