– Imamo hladne noći koje usporavaju vegetaciju, ali nikad se ne zna kada može da se preokrene. Voćari treba da se pripreme, jer su za biljke niske temperature najopasnije u fazi precvetavanja. Ako se pojave veći plodovi, mraz ne može značajno da umanji rod već samo da ga ošteti – kaže on.
Inače, rano cvetanje može biti veliki problem i za voćare i celokupnu poljoprivredu, jer je za ovaj sektor potrebno da zima potraje, budući da biljke tada kasnije kreću sa cvetanjem.
U suprotnom se javljaju karakteristične bolesti i štetočine koje zima nije uništila, kao i dodatni pogubni uticaji prolećnog mraza na zasade ako vegetacija porani.
Keserović napominje da se u slučaju prolećnog mraza kod nas uglavnom primenjuju paljenje guma, piljevina ili raspoređivanje bala od sena u voćnjacima. Izuzetno efikasni su i antifrost sistemi kakve ima mali broj profesionalnih zasada u Srbiji. Prema njegovim rečima, u poslednjih 20 godina ponavljali su se periodi da u januaru i februaru budu topli dani, pa otuda i rano cvetanje.
– Kajsija i breska su najosetljivije, a najotpornija višnja i jabuka. Temperature u minusu, u fazi cvetanja i precvetavanja, mogu da unište i 90 odsto voća ukoliko temperatura bude ispod minus tri i četiri stepena – objašnjava naš sagovornik koji je i ranije isticao da je u takvim godinama verovatnoća da neće doći do izmrzavanja svega pet odsto, a u 95 odsto slučajeva pojavljuje se prolećni mraz.
Pre dve godine zabeleženo je najranije cvetanje voća u poslednje tri decenije. Voće je cvetalo kad mu vreme nije, polovinom februara, a potom se ubrzo obistinilo strahovanje voćara da bi prvi prolećni prolećni mraz mogao da opustoši rod i na kraju dovede do rasta cena voća. Krajem marta 2024, u pojedinim krajevima zemlje, temperatura se spuštala i do šest stepeni ispod nule, što je je bilo pogubno za zasade, posebno kajsije.
– Ima potencijala i imam osećaj da će ovo biti izuzetno rodna godina. Ali nikad se ne zna i moramo biti obazrivi – ističe profesor Zoran Keserović.
politika.rs
