Osnivanje Fakulteta srpskih studija na Univerzitetu u Nišu izazvalo je veliko interesovanje i snažne reakcije u akademskoj javnosti – od iskrenih pohvala do izrazitog osporavanja. Prema rečima prof. dr Dragiše Bojovića, raznolikost reakcija nije slučajna, niti bez dubljeg društvenog konteksta.
„Vest o osnivanju fakulteta mnoge je zatekla, jer živimo u vremenu kada je racionalno razmišljanje potisnuto političkom i ideološkom reakcijom. Posle višemesečnih blokada i kontaminacije javnog prostora, teško je očekivati mirnu raspravu. Umesto toga, svaku inicijativu koja se tiče srpske kulture ili identiteta neki dočekuju kao provokaciju“, kaže profesor Bojović.
On ističe da su i Filozofski fakultet u Nišu, iz kojeg će novi fakultet biti izdvojen, kao i sam novi fakultet, našli u centru pažnje javnosti.
„Retko ko podseća da je iz Filozofskog u prošlosti već izniklo više fakulteta. To je, dakle, institucija sa dokazanim potencijalom za razvoj i deobu. Ipak, sadašnje reakcije pokazuju da mnogima ne smeta sama organizaciona promena — nego ime: Fakultet srpskih studija. To ime kao da bode oči“, dodaje on.
„Niko ne spori hrvatske ili islamske studije“
Profesor podseća da se nigde u regionu ne izaziva otpor kada se osnivaju institucije sličnog profila.
„Niko ne dovodi u pitanje Fakultet hrvatskih studija u Zagrebu, niti Fakultet islamskih nauka u Sarajevu ili Novom Pazaru. Ali kada se kod nas osnuje fakultet koji se bavi srpskom kulturom, jezikom i istorijom — to odmah postaje predmet ironije. Taj odnos više govori o društvenom stanju nego o samoj inicijativi“, naglašava Bojović.
Novi fakultet će, kako objašnjava, obuhvatiti tri studijska programa koja su se u okviru Filozofskog godinama smatrala „balastom“.
„Ti programi nisu bili privlačni za veći broj studenata i često su se videli kao teret. Zato je sadašnji lament nad njihovim izdvajanjem neiskren. Filozofski je u prošlosti stabilno funkcionisao i bez njih, pa ne vidim zašto bi sada bilo drugačije“, kaže profesor.
„Marginalizacija humanistike kao posledica bolonjizacije“
Bojović upozorava da je „bolonjizacija“ univerziteta u Srbiji dodatno potisnula humanističke nauke.
„Univerziteti su sve više usmereni ka pazarnom modelu i tehničkim disciplinama, dok se nauke koje čuvaju kulturni identitet bacaju na marginu. U takvom ambijentu pojavljuje se potreba za novim institucijama koje će ponovo afirmisati srpske studije kao temelj obrazovanja i kulture“, ističe on.
„Verujem da će se, kada se strasti smire i činjenice pogledaju bez predrasuda, uvideti da je osnivanje Fakulteta srpskih studija istorijski čin. Niš će dobiti novi obrazovni i naučni zamah koji je dugo nedostajao. I paradoksalno, ali istinito — da nije bilo blokada i urušavanja sistema, ne bi bilo ni ove ideje. Kriza je, na kraju, podstakla stvaranje nečeg što će imati trajnu vrednost“, zaključuje prof. dr Dragiša Bojović.
