Jahanje na planinama, oko jezera i reka nova je atrakcija koja se turistima nudi na Tari, Vlasinskom jezeru ili Fruškoj gori
Prirodne lepote, planinski vrhovi, vidikovci, pa čak i vulkani, ostaci gradova izgorelih od užarene lave, sve se to nalazi u svetskim turističkim prospektima u ponudi, ali je zanimljiv način na koji je organizovan obilazak. Uz pešačke ture, planinarenje i vožnju džipovima u ponudi je jahanje konja kao jedan od atraktivnih načina da se uživa u prirodi i upoznaju čari nepoznatih predela. Ako smo turiste već viđali na slonovima, zar nije logičnije da ih vidimo i na konjima?
Jedno do najpoznatijih evropskih destinacija je obilazak Pompeje i Vezuva, a tura obuhvata istraživanje ruševina uništenog grada, i sve to na konju, uz iskusnog vodiča.
Na slične izlete pozivaju i na drugom kraju sveta, u Indoneziji: planina Batur obilazi se na konju u laganoj šetnji ili kasu. Naravno, samo za obučene jahače, koji su prošli škole jahanja, dok se ostali moraju zadovoljiti uzimanjem časova u klupskim manježima.
I u Srbiji jahanje na planinama i u prirodi, oko jezera i reka, sve je popularnije. U pograničnom području prema Bugarskoj, u selu Drajinci na Vlasinskom jezeru nalazi se odgajivačnica konja gde se organizuje i škola jahanja. Terensko jahanje je avantura za turiste na Fruškoj gori i za decu i odrasle, jahače i one koji će to tek postati, kako glasi jedna od reklama.
Mnogi su ovog leta pohitali na Taru da pronađu mir i odmore se u zelenilu, uživaju u pogledu s brojnih vidikovaca, obiđu manastire. Neki su se vratili zaljubljeni u konje, jer su na odmoru imali priliku da se nađu u sedlu i tako savladavaju razdaljine po livadama i pašnjacima uživajući u okolnom krajoliku.
Na Tari postoje dva konjička kluba, „Grom” i „Dora” koji u ponudi imaju i školu jahanja, ali i terensko jahanje s vodičem.
– Naš klub je odličan izbor ukoliko želite da upoznate na uzbudljiv i lep način prirodna bogatstva Tare iz drugačijeg ugla. U školi jahanja turisti prvo stiču veštinu i osnovna znanja neophodna za terensko jahanje. Onda mogu samostalno da upravljaju konjem, u kasu i galopu, u zavisnosti od broja godina i fizičkih sposobnosti jahača – kaže Stefan Zarić, vlasnik kluba „Grom”.
On je ovu veštinu savladao kao dečak u klubu „Dora”, a pre pet godina osnovao i svoj sopstveni. Posetioci na Tari imaju na izboru petnaestak–dvadeset konja na dan, ali interesovanje je takvo da se čeka na red i zakazuje.
Klubovi nude i odlazak i posetu brojnim vidikovcima na Tari.
Stefan u svom vlasništvu ima desetak konja anglo-arapske pasmine od kojih je osam trenutno na raspolaganju turistima. Za početnike je predviđena lagana šetnja u grupi, a u ponudi su najčešće ture od sat vremena i obilazak vidikovaca Vranovina i Njeskovo, kao i jezera Jarovac, dok duže ture obuhvataju predele Sokolarica, Račanske Šljivovice, i Dobro polje. Staze su lagane za kretnju, travnate i ravne, bez tvrdog asfalta i kamena.
Pionir planinskog konjarstva u zapadnoj Srbiji je profesor matematike Dušan Milovanović, vlasnik kluba „Dora”. Osnovan je na manastirskom imanju Rača i prvi je klub u zapadnoj Srbiji u kojem jahanje uče deca ali i odrasli.
Deset časova u manježu
Početna obuka sastoji se od deset časova u manježu. Tu se nauče osnovna pravila, da se konj otimari, osedla, upravlja njime u hodu…
Kada se savlada hod, prelazi se na kas, takozvano engleziranje, a za hrabrije i galop. Podrazumeva se i odgovarajuća oprema, pre svega zaštitna kaciga, prsluk i rukavice. Šetnje u prirodi koštaju od dve do tri hiljade dinara zavisno od trajanja.
magazin.politika.rs
