-Zavisnost je bolest. Centralna opisna karakteristika zavisnosti je žudnja za supstancom. Zavisnost se razvija kroz seriju neurobioloških adaptacija koje uslovljavaju da inicijalna impulsivna akcija postane kompulzivna, hronična i recidivirajuća. Bez lečenja ili angažmana oko oporavka, zavisnost je progresivna, dovodi do mnogostrukih oštećenja kako mentalnog tako i somatskog zdravlja i prerane smrti. Zavisnost prati psihička zavisnost, fizička zavisnost, apstinencijalni sindrom i porast tolerancije. Faktori koji doprinose razvoju zavisnosti su: dostupnost PAS, porodični i vršnjački uticaji, socijalno okruženje, postojeći psihijatrijski poremećaj i genetsko nasleđe – rekla je dr Đukić Dejanović i dodala da se procenjuje da je otprilike 83 miliona ili 28,9 odsto odraslih osoba (u dobi od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jednom tokom života probalo nezakonite droge. Iskustvo upotrebe droga češće navode muškarci (50,6 miliona) nego žene (32,8 miliona). Od svih droga najčešće se konzumira kanabis, zatim kokain i amfetamin. Sve veće zabrinutosti u pogledu zloupotrebe benzodiazepina koji su preusmereni iz terapijske upotrebe.
-Glavna droga u približno 26 odsto svih zahteva za tretman zavisnosti u EU je heroin. Godine 2019. Bilo je milion visokorizičnih konzumenata opioida (trend smanjenja). Opioidi su bili prisutni u 76 odsto slučajeva predoziranja sa smrtnim ishodom prijavljenih u Europskoj uniji za 2019. godini. Kada je reč o trendovima zavisnosti u Srbiji, beleži se stagnacija opioidnih zavisnika, ali i dalje glavna droga preko 50 odsto svih zahteva za tretman zavisnosti je heroin. Povećan je broj zavisnika od stimulativnih supstanci (kokain, amfetamini), kao i broj zavisnika od alkohola uz zloupotrebu kokaina. Porast je zloupotrebe kanabisa i sintetskih kanabinoida, a povećana je zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini). Značajan je porast bihejvioralnih zavisnika (patološko kockanje, klađenje, online) Trgovina drogom se sa ulica premestila na „dark vebu“. Moj stav je da nove zavisnosti iziskuju nove procedure i u dijagnostici i u pristupu osobama koje su zavisne od kocke, interneta i drugih vidova zavisnosti, koje menjaju prosto naš pogled na problem zavisnosti. Nova strategija bi mogla biti napravljena kroz novu standardizaciju i značajnih koraka u pristupu ovoj problematici – rekla je dr Đukić Dejanović.
Dr Svetlana Vučetić Arsić, iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, istakla je da se na teritoriji Srbije, a trendovi su slični i u Evropskoj uniji, uočavaju bitne promene u konzumiranju pojedinih legalnih i ilegalnih supstanci. Bolesti zavisnosti koje su do sada mahom bile vezane za hemijske supstance poput alkohola, nikotina, kanabisa i opijata, stimulanasa i benzodizapina našle su svoj pandan i u rasprotranjenim nehemijskim tj. ponašanjem zavisnostima. Na prvom mestu tu su u proteklih oko 10 godina bile zavisnosti od gejminga (video igara) da bi u poslednjih par godina zavisnost od mobilnih telegona – nomofobija, zavisnost od društvenih mreža i patološko kockanje mobilisale sve veći broj pacijenata.
-Patološko kockanje je od strane OUN proglašeno za veoma značajan socio-medicinski problem u čitavom svetu i nažalost i u našoj zemlji beleži se sve veći broj osoba koje su sklone igrama na sreću i kockanjem koje prevazilazi rekreativni ili sporadično oblik konzumiranja. Onlajn kockanje je posebno pristupačno i rasprostranjeno među mladima iako zvanično postoje ograničenja na uzrast preko 18. godina. Takođe, kokain postaje trenutno u Evropi a i kod nas sve prisutnija hemijska zavisnost i ide u korak sa zloupotrebom alkohola i kanabisa . Konzumiranje elektronskih cigareta sa tečnim nikotinom i aromatizovanih primamljivim ukusima kao i korišćenje nargila je sve češći izbor medju adolescentnom populacijom. Buduća strategija koja targetira bolesti zavisnosti trebalo da odgovori na nekoliko ključnih pitanja a ona se odnose na prevenciju, tretman i ulogu društvene zajednice u celini. Ona bi svakako pod jedan zajednički krovni projekat trebalo da obuhvati kako hemijske zavisnosti tako i zavisnost od alkohola, duvana i ponašanje zavisnosti jer su one često udružene stoga je i njihov tretman integrativan i to bi strategija svako trebalo da prepozna i obuhvati. Problem zavisnosti od nikotina u Republici Srbiji je prisutan u visokom stepenu jer nova istraživanja za 2023. godinu su rangirala našu zemlju kao šestu na svetu po konzumiranju cigareta. Stoga bi tretman zavisnosti od nikotina podrazumevao prioritet u zdravstvenoj zaštiti, povećanjem njene dostupnosti i pristupačnosti. Ako se zna da preko 1,5 miliona ljudi godišnje umire u svetu od izloženosti duvanskom dimu kao pasivni pušači logično je da tretman pušača morao da objedini preventivnim mere, uključivanje potencijalnih zavisnika u sistem lečenja, programe smanjenja štete i umanjenje rizika od duvanskog dima i svakako primenu adekvatne farmako i psihoterapije koja bi kao krajnji cilj imala smanjenje broja aktivnih pušača u našoj populaciji – pojasnila je dr Vučetić Arsić.
Prema rečima prof. dr Janka Samardžića, kliničkog farmakologa i supspecijaliste za bolesti zavisnosti, u EU i Srbiji postoji povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini).
Prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra se da je oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova. Koliko ljudi pogrešno koristi (zloupotrebljava) lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, ne može se sasvim precizno utvrditi.
-Benzodiazepini su jedna od najčešće zloupotrebljavanihgrupa lekova (pored opioida i psihostimulanasa. Zloupotreba lekova može se definisati kao svaka primena lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara: uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze i uzimanje na drugi način, za drugu svrhu… Prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra se da je prosečno oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova – kaže dr Samardžić.
Dr Oliver Vidojević, psihijatar, naglasio je ovom prilikom da „nove zavisnosti“ obuhvataju danas raširene pojave zavisnosti od mobilnih telefona, socijalnih mreža i interneta koje obuhvataju decu, mlade, ali i odrasle osobe, a posebno zavisnosti od video-igrica, kockanja i onlajn kockanja i slične pojave vezane za savremen način komuniciranja putem interneta u okviru digitalnog sveta koji nas okružuje, ali sve više i prožima.
-Značajnu prevenciju novih, ali i „starih“ zavisnosti kod dece i mladih predstavlja legislativa i njena promena, što se odigrava intenzivno u SAD, EU i u brojnim evropskim zemljama. Time se utiče na brojne faktore u smanjenu izloženosti dece i mladih, kontroli rizika i sprečavanju destruktivnih posledica, koje za neke slučajeve budu i tragične.Nama je posebno pristupačan primer pristupa Češke Republike kao srednjoevropske zemlje čiji društveni razvoj ima dosta sličnih elemenata sa našim, posebno u skoroj prošlosti. Najpristupačniji su primeri iz Hrvatske koja je prošle godine donela svoju Nacionalnu strategiju za prevenciju ovisnosti do 2030. godine u kojoj je obuhvaćena i prevencija patološkog kockanja kako u kockarnicama tako i onlajn, preko interneta. Situacija kod nas takođe zahteva da se klađenje, kocka i druge aktivnosti onlajn koje se pokazuju visoko štetnim za decu i mlade, osim što su i za odrasle, moraju obuhvatiti našim pristupom i strategijom. Moramo imati preventivni pristup i akciju sa dalekosežnim dometom od sledećih 15-20 godina i sa različitim metodama zavisno od uzrasta i potreba, da bi u tom periodu postigli željene rezultate – istakao je dr Vidojević.
Dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja Beograd, naglasila je da su u poslednjih 15 godina, pokrenuli mnoge važne teme vezane za zdravlje nacije i daje inicijative i ideje kako da se javno zdravlje unapredi.
-Nas stručni tim koji čine eminentni lekari i novinari svakodnevno istražuje o novim trendovima u medicini i sva prikupljena znanja i informacije prenosi, kao stručnoj tako i opštoj javnosti. To činimo pre svega na našim manifestacijama, festivalima i karavanima zdravlja širom Srbije i regiona, ali i na okruglim stolovima, stručnim konferencijama, konferencijama za medije, medicinskim edukacijama, tribinama za mlade , radionicama i sličnim skupovima. Tema kojoj smo posebno posvetili pažnju, pored prevencije masovnih nezaraznih bolesti, su tradicionalne i nove bolesti zavisnosti, za koje smatramo da nisu dovoljno prepoznate kod nas i da postoji veliki prostor ispunjen nedoumicama između stručne javnosti, zavisnika i njihovih porodica.
Zato želimo da pokrenemo inicijativu za formiranje dokumenta kojim bi se jasno definisali stavovi po pitanju prevencije, dijagnostike i lečenja bolesti zavisnosti – najavila je dr Mirjana Mićović.
O ovoj temi, kako je naglašeno, govoriće se i na predstojećem jubilarnom 30. Festivalu zdravlja Beograd, koji će u Domu vojske Srbije biti održan 8. juna.
politika.rs
