DANAS JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI: Čuda ovog svetitelja prepričavaju se po svetu, a ljudi mu se ovim rečima mole za spas (VIDEO)

Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac, čija su dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Iscelitelj je svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku.

Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti ostroškog sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika.

[ads1]

U ostrošku isposnicu dolaze mnogi bolesni, odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom. U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.

Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je gospod preko njega učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć posredstvom ovog velikog svetitelja, jerarha i učitelja, i podvižnika pravoslavne vere.

Sveti Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića, 1610. godine. U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.

Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.

Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.

Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.

Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se. Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu.

[ads2]

Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Tako je i uradio, a telo Svetog Vasilija našli su očuvano i mirisalo je na bosiljak.

Bio je smatran za svetitelja i još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Sada na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.

Foto: Profimedia/ilustracija

Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.

Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope.

U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.