Završetak berbe ne znači i kraj poslova u voćnjaku. Jesen je period kada se voćke pripremaju za zimsko mirovanje, ali i kada je potrebno sprovesti preventivne mere zaštite kako bi se smanjio rizik od pojave bolesti u narednoj vegetaciji. Jedna od najvažnijih mera jeste takozvano plavo prskanje, kojim se smanjuje prisustvo prouzrokovača bolesti koji prezimljavaju na stablu, granama i pupoljcima.
Pre tretiranja potrebno je urediti voćnjak, ukloniti suve, polomljene i obolele grane, mumificirane plodove, kao i biljne ostatke koji mogu predstavljati izvor zaraze. Na taj način smanjuje se infektivni potencijal i stvaraju povoljniji uslovi za uspešnu zaštitu zasada.
Jesenje prskanje najčešće se obavlja nakon opadanja većeg dela lišća, kada voćke ulaze u period mirovanja. Tretman treba sprovesti po suvom i mirnom vremenu, bez vetra i padavina, pri temperaturi iznad pet stepeni Celzijusa. Posebno je važno da preparat ravnomerno prekrije stablo, grane, pupoljke i pukotine kore, gde se mogu zadržavati prouzrokovači bolesti.
Za ovu namenu koriste se odgovarajući preparati na bazi bakra, koji preventivno deluju protiv određenih gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Plavo prskanje posebno je značajno u zasadima koštičavog voća, poput breskve, kajsije, šljive, trešnje i višnje, jer doprinosi smanjenju rizika od pojave kovrdžavosti lista breskve, šupljikavosti lišća i pojedinih bakterijskih bolesti. Preporučuje se i u zasadima jabučastog voća, u skladu sa potrebama zaštite.
Tokom jeseni i zime na voćkama prezimljavaju i pojedine štetočine, među kojima su biljne vaši i grinje. Za suzbijanje njihovih određenih prezimljujućih stadijuma mogu se koristiti preparati na bazi mineralnih ulja, dok se njihova kombinacija sa bakarnim sredstvima primenjuje samo kada je to dozvoljeno uputstvom proizvođača.
Stručnjaci naglašavaju da je za uspešnu zaštitu važno koristiti registrovane preparate u propisanim koncentracijama, uz pravilnu primenu i ravnomerno pokrivanje biljaka.
Pravovremeno sprovedeno plavo prskanje, zajedno sa ostalim merama nege i zaštite, doprinosi smanjenju rizika od bolesti, boljem zdravstvenom stanju voćaka i stvaranju uslova za kvalitetan rod u narednoj godini.
