Zanimljivosti

U voćarstvu vide budućnost

Da cena ploda diktira trendove u voćarskoj proizvodnji pokazuje i godina za nama. U valjevskom kraju ranijih godina,  veliko interesovanje kod proizvođača vlada za podizanjem novih zasada maline, jagode, trešnje. Međutim dobra otkupna cena 2017. uticala je da šljiva dođe na prvo mesto po sadnji,  ali i višnja kao i druge koštičave voćne vrste,  među kojima je i jabuka koja je interesantna za inostrano tržište.

Ilustracija: zasad šljive, foto: D.D.
Ilustracija: voćnjak u valjevskom kraju, foto: D.D.

Stanoje Ranisavljević, koji preko trideset godina živi i radi u Austriji, u rodnom selu jesenas je na površini od 1,20 hektara zasadio 530 sadnica šljive.

“Pošto je sinovac već nekoliko godina u ovom poslu,  rešio sam i ja da iskoristim zemlju i uslove koje ovde imamo. Nekada su moji imali šljivu madžarku,  a ja sam se odlučio za sortu stenlej, koja je pogodna i za džemove, marmelade. Plan je da u naredne dve do tri godine,  na još tri parcele podignem zasade  šljive i višnje na ukupno 5 do 6 hektara. Kada sve dođe na rod očekujem i solidne prihode ali pre svega na ovaj način želim da se voćarstvom bavim kada odem u penziju“, kaže Stanoje.

Iako mu ovo nije osnovno zanimanje, Dejan Ranisavljević rešio je da se oproba u gajenju voća iz razloga što već ima svoje zemlje, uslova koje mu pruža ovaj kraj,  a i kako kaže što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.

[ads1]

 

Za protekle tri godine, pored jednog starog šljivika, na porodičnom imanju podigao je nove zasade šljive i višnje na površini od 4,5 hektara.

Ilustracija: Dejan Ranisavljević, foto: D.D.
Ilustracija: Dejan Ranisavljević, foto: D.D.

Prvi 1.000 kalema višnje, uz prethodnu pripremu zemljišta, zasađeni su 2014. godine da bi danas na pomenutoj površini bilo 2.585 sadnica oblačinske višnje i šljive sorti stenlej i čačanske rane.

“Danas je trend da svi pričaju o poljoprivredi. To je vrlo zanimljivo i ovo je jedna lepa delatnost, selo je lepo i zdravo za život, ali treba dosta da se radi i ulaže. Kada smo podigli prvi zasad doneli smo odluku da na parcelama koje imamo zasadimo voće i izbor je pao na šljivu i višnju“, priča  Dejan.

[ads2]

 

I,  nakon što je 2015. na 1,5 hekataru podigao zasad šljive i višnje, sa suprugom i decom iz Valjeva je rešio da se vrati u porodičnu kuću u ovo valjevsko selo.

“Ako hoćete da se bavite poljoprivredom morate da živite gde vam se nalazi imanje, iz prostog razloga što morate da vodite računa o biljkama, da pravovremeno primenjujete agrotehničke mere. Do sada je u podizanje zasada uloženo puno i novca, truda, rada, zalaganja i teško bi to sve sada stalo na papir“, objašnjava naš sagovornik.

Od višnje, tek očekuje malo ozbiljniji rod. Prošle godine višnju je plasirao na malo po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram. Rod šljive je jednim delom prodavan u valjevskim trgovinama, deo je preko jedne smederevske firme otišao na inostrano tržište i jedna količina za sušenje. Inače šljivu stenlej prodavao je po ceni od 35 do 40 dinara, a čačanska rana je otišla kao konzumna po jedan evro za kilogram.

“Cena šljive ove godine bila je toliko dobra da više na tržištu nema sadnog materijala, takođe i višnje. To je idealna cena koja podstiče proizvođače da gaje ove voćne kulture, kako bi mogli da ostvare dobru zaradu. Međutim, ta cena nije zagarantovana i ona zavisi od tržišta. Ako je na tržištu potreba za šljivom i višnjom onda je dobro u suprotnom cena pada i onda ste na gubitku. Trenutno je veoma bitna rentabilnost u proizvodnji, ali je teško zato što su naši zasadi mladi i ne mogu da daju rod koji nama treba, ali kada sve bude došlo na svoje za nekoliko godina tada možemo govoriti kolike smo prihode ostvarili“, kaže Dejan.

domacinskakuca.rs