Evropa očekuje najgore prinose meda u istoriji. Razlog za to su klimatske promene, sezona cvetanja koja je krenula ranije, a trajala kraće, mraz i loši vremenski uslovi, koji su naneli velike štete pčelarima.
Francuski pčelari očekuju najlošije prinose meda u poslednjih nekoliko decenija, a Rojters prenosi kako je neuobičajeno hladno i vlažno vreme sprečilo pčele da ga proizvedu. Francusko udruženje pčelara UNAF saopštilo je kako se, na osnovu informacija dobijenih od regionalnih udruženja, očekuje da će prinos za ovu godinu biti između 7.000 i 9.000 tona, to jest trećina od količine prikupljene u 2020. godini.
[ads1]
– Ovo će biti najlošiji prinosi u istoriji naše organizacije, najgori u poslednjih najmanje 50 godina – napomenuo je predsednik UNAF-a Kristijan Pons. On je rekao i da pčelari širom Evrope imaju slične probleme zbog lošeg vremena i klimatskih promena koje će imati trajni uticaj na proizvodnju.
Iz ovog udruženja poručili su da će ova godina biti katastrofalna za med jer su na području Francuske uslovi bili vrlo teški za pčele u proleće i leto, s dugim razdobljima mraza, hladnoće, kiše i severnog vetra. Kažu da klimatske promene s kojima se suočavaju poslednjih 15 godina sada uzimaju danak i da sezone cvetanja postaju sve ranije i kraće. Ističu da se u mnogim predelima te zemlje sezona ispaše završava već posle jula, a da je ranije trajala nekoliko nedelja duže.
Postepeno klimatske promene štete našem poslovanju. Ovim tempom biće sve manje domaćeg meda, izjavio je Kristijan Pons, predsednik francuskog udruženja pčelara UNAF
Napominju i da zbog svega ove godine bagremovog meda praktično neće biti, drugu godinu zaredom, dok je proizvodnja onog od kestena i suncokreta bila jako slaba. Berba šumskog, planinskog i borovog takođe je razočaravajuća jer je sezona cvetanja bila prekratka, a samo onaj od lavande na mediteranskom jugoistoku zemlje dao je dobar rod, saopštio je UNAF, a prenosi „Agroklub”.
Ova organizacija procenjuje da Francuska troši oko 40.000 tona meda godišnje i uvozi više od 30.000 tona, dok će količine izvoza ove godine biti vrlo male.
[ads2]
– Klimatske promene postepeno štete našem poslovanju. Ovim tempom biće sve manje domaćeg meda – zaključio je Pons.
I pčelari iz Slovenije žale se na klimatske promene, piše „Politiko”. Peter Kozmus iz Slovenačkog saveza pčelara kaže da je godina jako loša i da gotovo 80 odsto nije imalo nikakve prinose. Portal navodi da je u Italiji slična situacija i da su uzgajivači povećali broj košnica kako bi preživeli.
Proizvođači u Srbiji takođe su nedavno upozorili da već sada nema dovoljnih količina meda i da je pitanje šta će se desiti naredne godine. Pčelari tvrde da vlada velika nestašica i da je realna cena kvalitetnog meda trenutno visoka. Februarski mrazevi, a zatim i suša smanjili su domaću proizvodnju, a otkupna cena počela je da raste. Sredinom godine stigle su konačne naznake da će ove godine med biti skup, a krajem avgusta snimljene su fotografije bagremovog meda u rafovima nekih od najvećih supermarketa po ceni od od gotovo 1.900 dinara. Podsetimo, u Savezu pčelarskih organizacija ranije su rekli da glavni proizvođači u Evropi neće imati bagremovog meda u ponudi, a da će Srbija moći tržištu da ponudi izvesne ograničene količine, i to isključivo meda iz 2021. pošto su sve zalihe praktično bile izvezene.
